YОУ ТУБЕ ПОГЛАВЉА:

00:00 Одлука СНС-а: Вучић носилац листе и кандидат за премијера
00:47 Паровић: „Бирали су га за Исуса са 12 апостола”
03:39 Ко би био „Јуда” и ко стоји иза Вучићеве власти
04:50 Изборна ноћ: не дозволити рано проглашење победе
06:21 Ужице, Ниш и Нови Сад — грађани више не одступају
07:13 Од „разбићу вас” до кампање у којој је Вучић жртва
08:29 Спољни притисак, скривени план или отказивање избора
09:58 Паровић: власт може изазвати нереде и кризу
11:27 Излазност, лажне личне карте и контрола сваког гласа
13:04 Две деценије проглашавања победа и „дресирање” јавности
14:57 Опозиционе колоне, Несторовић, Москва и Брисел
18:08 Да ли ће Вучић отићи и зашто су женски гласови пресудни

У ванредном интервјуу који је водио главни и одговорни уредник Србин.инфо Дејан Петар Златановић, Паровић је говорио и о промени Вучићеве кампање — од поруке „разбићу вас и победићу вас” ка представљању себе као жртве — затим о страху као ослонцу власти, анкетама „Фактора плус”, могућим изборним злоупотребама, поделама у опозицији, утицају Москве и Брисела, улози жена као најбројнијег дела бирачког тела и сценаријима по којима би Вучић могао да остане председник, поднесе оставку или покуша да договори одлазак из земље.

Шта је Главни одбор СНС-а заиста одлучио у Нишу

Главни одбор Српске напредне странке у суботу, 5. септембра 2026, једногласно је одлучио да на предстојећим ванредним парламентарним изборима наступи са листом „Александар Вучић — Уједињена Србија”, да Вучић буде носилац и први на листи, као и кандидат СНС-а за председника Владе Србије. Одлуку је после гласања саопштио председник странке Милош Вучевић, што су пренели РТВ и РТС.

Вучић је на истој седници рекао да би будућа влада, по његовој замисли, имала председника Владе и највише 12 министара. Најавио је и да би избори требало да буду одржани 25. октобра, иако у тренутку снимања интервјуа још нису били формално расписани. Асошиејтед прес навео је да Вучић планира да распусти Скупштину и поднесе оставку на место председника како би предводио кампању.

Уставни оквир захтева прецизност. Члан 112 Устава прописује да председник Републике, после разговора са представницима изабраних листа, Народној скупштини предлаже кандидата за председника Владе, док члан 115 одређује да председник Републике не може обављати другу јавну функцију или професионалну делатност. То значи да Вучић може бити страначки најављен као будући кандидат за премијера, али функције председника Републике и председника Владе не би могао истовремено да обавља. Важећи текст доступан је на сајту Владе Србије и страници председника Републике.

„Као да су га бирали за Исуса”

Паровић је одлуку СНС-а започео ироничном оценом да су у Нишу Вучића „у ствари бирали за Исуса”, јер је, како је рекао, то готово једина улога коју још није имао. Везу је повукао са Вучићевом најавом да би, у случају изборне победе и подршке за премијерску функцију, формирао владу са 12 министара.

Према Паровићевом тумачењу, број 12 није случајно изабран, већ представља алузију на Христа и 12 апостола. Он је тврдио да је реч о кампањи коју су осмислили Вучићеви „израелски саветници”, али у разговору није навео њихова имена, агенцију, документ или други доказ на основу којег би се та тврдња независно проверила.

Такву симболику Паровић види као наставак „злоупотребе свега и свачега” у политичкој пропаганди. Поручио је да је Вучић сада завршио у причи по којој је он „Исус са 12 апостола”, а затим је то повезао са својом оценом председниковог менталног склопа.

Паровић је изјавио да људи таквог склопа, по правилу, заврше верујући да су већи чак и од Исуса и да Вучић није први човек у историји који је тако нешто помислио. Потом је оценио да председник „није потпуно у психичком стању које је добро”.

Велика моћ чини ту причу опасном, а не комичном

Паровић је рекао да би све могло да делује комично да није реч о човеку који је у својим рукама акумулирао огромну политичку моћ, новац и утицај. Управо због те концентрације моћи очекује, ако избори заиста буду одржани, два месеца веома тешке кампање, крађе и манипулација.

Према његовим речима, са Вучићем се до последњег тренутка не може знати да ли ће најављени избори заиста бити расписани и одржани. Упозорио је да човек спреман да политички користи библијске кодове може прибегнути и другим ирационалним или манипулативним средствима.

Као пример навео је тумачења појединих астролога према којима је Вучић раније бирао изборне датуме у време ретроградног Меркура, наводно зато што су људи тада мање склони променама и више окренути задржавању постојећег стања. Паровић је нагласио да се сам слабије разуме у астрологију и да препричава оно што су други објављивали. Ни ова тврдња у емисији није документована анализом свих изборних датума и методологијом која би доказала намеру.

Он је закључио да ће власт, по његовој процени, бити спремна на све: од злоупотребе религије и консултовања астролога до, како је набројао, ангажовања батинаша и криминалаца, коришћења полиције и злоупотребе државних органа. Упркос томе, изразио је уверење да ће грађани Србије, ако наступе заједно, на крају победити.

Ко је „Јуда” међу будућим министрима

Златановић је на библијску аналогију наставио питањем: ако се већ говори о Исусу и 12 апостола, ко би међу будућим министрима био Јуда? Паровић је одговорио да „Јуда има много”, али да је важније спречити Вучића да уопште дође у позицију да формира нову владу.

Паровић је затим изнео једну од најоштријих оцена у разговору: рекао је да иза Вучићеве власти стоје структуре које он назива „сатанистичким” и којима је, према његовој тврдњи, циљ да та власт опстане. Ни за ову тврдњу није навео конкретну организацију, име или материјални доказ, па је она у овом тексту пренета искључиво као његова политичка квалификација.

Он тврди да је Вучић, злоупотребљавајући све што је могло да се злоупотреби, у српском народу уништио готово све што га је чинило великим. Ако би сада до крајњих граница искористио и религијску, односно „квазирелигијску” компоненту, последице би, по Паровићу, биле нарочито опасне.

Изборна ноћ као кључ: „Не дозволити му да прогласи победу”

Паровић сматра да је најважнији задатак противника власти да у изборној ноћи створе атмосферу у којој Вучић неће моћи да сам прогласи победу пре завршетка свих изборних радњи. Као примере грађанског отпора навео је Нови Сад, где је Вучићев скуп отказан, Ниш, где је, по Паровићевим речима, „побегао од народа”, и Ужице, у којем су се грађани такође масовно супротставили његовом доласку.

Таква атмосфера, тврди он, истовремено ограничава Вучићев политички маневар и спречава „издајнике у нашим редовима”, којих се Паровић, како каже, плаши више, да прихвате спорне резултате и мандате. Под тим подразумева опозиционе актере који би после избора признали резултат који противници власти сматрају покраденим, ушли у институције и тако му дали легитимитет.

Паровић верује да власт јавност унапред припрема за објаву резултата од приближно 48 одсто за Вучићеву листу. Позвао се на истраживања која, по његовом мишљењу, служе том циљу, и поручио да грађани не смеју дозволити да пројектована бројка буде прихваћена као готова чињеница без контроле записника, приговора и целог изборног поступка.

Правно, резултате парламентарних избора не утврђује председник Републике нити лидер изборне листе, већ Републичка изборна комисија, после рада бирачких одбора и локалних изборних комисија, уз законом прописане приговоре и правна средства. Политичко проглашење победе у изборној ноћи зато није исто што и званично утврђен коначан резултат.

Од „разбићу вас” до улоге прогоњене жртве

На Златановићево запажање да су се грађани током претходне године често повлачили пред полицијом, батинашима и криминалцима, али да су у Ужицу и Нишу сада масовно изашли и пружили отпор, Паровић је одговорио да је управо та промена натерала Вучића да прилагоди кампању.

Према Паровићу, почетна порука власти била је: „Разбићу вас, победићу вас.” Када је видео да су људи спремни да се отворено бране — што Паровић наглашава као одбрану, а не напад — Вучић је прешао у оно што саговорник назива „исусовском кампањом”.

Паровић ту кампању описује као покушај да се победа тражи кроз улогу жртве: „Нападају ме, али спреман сам да примим и камен и јаје; нека бацају на мене, ја сам ту.” Према његовој анализи, пошто више не може убедљиво да наступа фронтално и прети разбијањем противника, Вучић покушава да изазове сажаљење и тако „искука” изборни резултат.

Зашто уопште иде на изборе: спољни притисак или скривени план

За Паровића остаје енигма зашто би Вучић пристао на парламентарне изборе у тренутку када је, по оцени саговорника, политички најслабији. Понудио је две могућности: или је изложен притиску да изборима покаже да још контролише ситуацију, или има „гадан план” који јавност у овом тренутку не види.

Он је подсетио да је раније Вучићева структура на изборима и скуповима „јурила све друге”, док су сада грађани ти који масовно излазе, а власт се повлачи. Паровић тврди да Вучић изборе не може добити лепим речима и подршком људи, већ једино страхом који им је годинама „утеривао у кости”.

Ни могућност новог отказивања избора не искључује. Као образац је навео отказивање скупа у Новом Саду дан пре одржавања, након што је, по Паровићевој интерпретацији, власт увидела да њене присталице не желе да дођу, док се много већи број противника спремао за протест. Он сматра да је Вучић то потом представио као услугу народу, а не као повлачење из страха.

Због тога Паровић допушта могућност да Вучић већ у наредним данима, под новим образложењем, повуче и најаву готово извесних избора. Друга, тежа могућност коју је изнео јесте да председник, када види да губи и не може да контролише изборни процес, сам изазове проблеме, нереде и кризу, како би потом преко те кризе преговарао о политичком исходу.

Анкета „Фактора плус” и Паровићева рачуница неопредељених

Најновије истраживање агенције „Фактор плус”, објављено непосредно пред интервју, навело је да би СНС добио 47,2 одсто гласова, студентска листа 31,5 одсто, док 31 одсто свих испитаника није знало за кога би гласало. Те бројке је пренео Данас.

Паровић је у разговору поменуо приближно 47 одсто за напредњаке и „више од 20 одсто” неопредељених. Потом је изнео сопствену процену да је „90 и више одсто” неопредељених против власти, али да то не говоре анкетарима из страха. Према његовој рачуници, када се ти грађани укључе у стварни изборни резултат, постаје видљиво да власт нема већину.

Важно је раздвојити објављени резултат анкете од Паровићевог тумачења: истраживање јесте регистровало велики број неопредељених, али из објављених података не следи аутоматски да ће више од 90 одсто њих гласати против власти или да ће сви изаћи на изборе.

Масовна излазност и конкретна сумња на лажне личне карте

Паровић је поручио да опозициона јавност не треба да троши време на погађање сваког Вучићевог потеза, већ да се усредсреди на два задатка. Први је да што више грађана изађе на изборе и гласа против власти, како би што већи број гласачких листића у кутијама потицао од стварних бирача.

Други задатак је документовање и спречавање сваког „марифетлука”. Као конкретан пример Паровић је навео могућност штампања лажних личних карата са фотографијама страначких лојалиста, али са подацима људи који привремено живе у иностранству, да би лојалисти гласали у њихово име.

„У изборној ноћи људи треба да буду на улици, не пред телевизором”

Паровић је као најважнију поруку издвојио да људи у изборној ноћи треба да буду на улицама, а не испред „Информера”, РТС-а, Н1, Нове или било ког другог телевизијског канала. По његовом тумачењу, активно бирачко право не завршава се затварањем биралишта, јер изборне радње трају до коначног утврђивања резултата и обухватају приговоре и сва остала правна средства.

Ако на улицама буде људи колико их је било на великим протестима, Вучић, тврди Паровић, више неће имати простор за политичко наметање исхода. Та слика отишла би у свет, али и до присталица власти које су, према његовој процени, већ поколебане.

Он сматра да власт више нема довољно људи спремних да нападају масовно окупљене грађане и да би се њен систем пред таквим отпором урушио „као кула од карата”. Позив на окупљање формулисао је као политички и грађански притисак током изборног поступка; сваки такав скуп морао би да остане миран и у законским оквирима како би се избегле провокације, насиље и угрожавање људи.

Двадесет година проглашавања победа и поређење са дресуром

Паровић је подсетио да Вучић дуги низ година лично саопштава изборне победе своје странке. Као почетну тачку навео је изборе на Вождовцу око 2010. године, а затим побројао 2012, 2014, 2016, 2017, 2020, 2022. и 2023, као и локалне изборе и референдуме.

Према њему, стално понављање исте слике — Вучић се у изборној ноћи појављује пред камерама и каже „победили смо” — створило је условни рефлекс код опозиције и јавности. Тај механизам упоредио је са дресуром пса који седне на звиждук и добије кекс: део опозиције, како тврди, навикао је да „седне” када Вучић то затражи и потом добије политичку награду, док јавност понекад прихвати исход и без икакве награде.

Паровић је зато позвао грађане да изађу из тог обрасца. Када Вучић каже да је победио, његовим речима треба супротставити контролисане записнике и поруку „ниси”, уколико бројеви заиста показују другачије. У метафори којом је завршио овај део, не треба дозволити Вучићу да „спусти завесу” на изборну ноћ — грађани треба да спусте завесу на његову власт.

„Да га учинимо срећним у затвору”

Паровић је потом подсетио на недавну Вучићеву изјаву да ће се, ако изгуби власт, смејати својим противницима „из затвора или гроба”. Вучић је крајем августа такође тврдио да неће побећи из Србије и да му је „сваки српски затвор лепши од сунца у страној земљи”, што је пренео 021.рс.

На ту изјаву Паровић је одговорио саркастично: пошто се Вучић, како каже, иначе никада не смеје, већ је забринут, љут, виче, хвата се за главу и свађа са људима, противници власти требало би да га „учине срећним” тако што би после законитог поступка дуге деценије провео насмејан у затвору, гледајући како Србија нормално функционише.

Опозиција у више колона и сумња на Вучићев утицај

Златановић је затим отворио питање опозиције која, уместо уједињавања, најављује више изборних колона, чак и унутар левице. Указао је да висока излазност подиже апсолутни број гласова потребан за прелазак цензуса и упитао зашто искусни политичари ризикују политички „харакири”.

Паровић је одговорио својом раније формираном тезом: кад год нешто у политици није логично и нормално, сумња да је „Вучић умешао прсте”, јер иза његовог деловања, како каже, остају „лудорије и шизофреније”. Додао је да утицај могу имати и страни актери који настоје да помогну Вучићу.

Сваки опозициони актер, нагласио је, сада преузима велики ризик. Онај ко не буде на линији онога што народ у овом тренутку осећа и жели, по Паровићу ће бити трајно политички избрисан; отворено је само питање колику ће штету пре тога направити ширем покрету за смену власти.

Несторовић, Москва и исправка једног имена из 2023.

Као пример могуће политичке конструкције Паровић је навео тврдњу да је Бранимир Несторовић добио позив из Москве, за коју је рекао да званично подржава Александра Вучића. Претпоставио је да би се Несторовић могао вратити са идејом коалиције у којој би било различитих актера, уз оправдање да не ради за Вучића већ за Владимира Путина. У разговору није показан позив из Москве нити је наведено ко га је упутио, па ова тврдња остаје непотврђена претпоставка саговорника.

Паровић је потом подсетио на сусрет Милице Ђурђевић Стаменковски и Бошка Обрадовића са руским представницима пред изборе 2023, рекавши да их је примио Сергеј Лавров. Доступни извештаји, међутим, показују да су се 1. децембра 2023. на маргинама заседања ОЕБС-а у Скопљу састали са портпаролком руског Министарства спољних послова Маријом Захаровом, а не са Лавровом, о чему су известили РТВ и други медији.

Паровићева суштинска теза јесте да та изборна коалиција није прешла цензус, док је Ђурђевић Стаменковски касније ушла у извршну власт. Он очекује да се пред нове изборе појаве сличне конструкције, са спољнополитичким покрићем које би део бирача требало да увери да одређена листа није продужена рука Вучића.

Подршка и из Москве и из Брисела

Златановић је приметио да Вучић добија бар условну подршку и из Москве и из Брисела. Паровић се сагласио да Вучић не мора лично да стоји иза сваке опозиционе поделе: довољно је да страни центри којима одговара да Србија остане под тешким режимом, или који преко тог режима остварују сопствене интересе, желе његов опстанак.

У том погледу, рекао је, нема суштинске разлике између такозване националне и такозване грађанске опозиције ако обе служе истом исходу. И једне и друге назвао је „лажовима” и „ситним душама”, сматрајући да идеолошке етикете не значе ништа ако политичко понашање помаже власти да преживи.

Ово је једно од места на којем Златановић није само поставио питање већ је изнео и сопствени став: оценио је да Вучићев систем истовремено ужива различите облике спољне подршке са Истока и Запада. Паровић је ту оцену проширио тврдњом да обе групе спољних актера могу користити различите домаће политичке посреднике.

Хоће ли Вучић побећи: комшијино запажање и три сценарија

Златановић је на крају пренео запажање касирке из оближње продавнице која, посматрајући Вучића, препознаје понашање свог бившег мужа који је једног дана побегао. Према њеном утиску, председник изгледа као човек који се припрема да у једном тренутку оде, а не да остане и суочи се са последицама. Златановић је питао да ли је такав сценарио реалан, чак и ако власт изборе добије крађом, јер би јој било тешко да наредне четири године одржи контролу.

Паровић је одговорио да за њега нема дилеме да је Вучић спреман да „збрише”, али тек после договора који би заштитили њега и најближе људе. Као важан сигнал навео је одлуку да ли ће Вучић пре избора поднети оставку на место председника Републике или ће остати на функцији током целог изборног процеса и проглашавања резултата.

Ако остане председник, Паровић то тумачи као покушај да задржи имунитет и у постизборној кризи буде један од преговарача, по моделу који пореди са положајем Мила Ђукановића после парламентарних избора у Црној Гори 2020. Ако поднесе оставку, сматра да ће играти „на све или ништа”.

У другом сценарију, после неизбежне постизборне кризе и процене да је слабији, Вучић би, према Паровићевој анализи, могао брзо да приступи деескалацији и договорима о сопственој „евакуацији”. Саговорник је закључио да људи који се спремају да оду обично дају највећа обећања да то никада неће учинити.

Могући сценарио који описује Паровић	Како га Паровић тумачи	Шта је у тренутку интервјуа познато
Избори се одржавају 25. октобра	Власт покушава крађу, манипулацију и рано проглашење победе	СНС је усвојио листу и кандидата; избори још нису били формално расписани
Вучић поново одлаже или отказује изборе	Проценио је да не може да контролише исход	Паровић то не искључује, али не нуди доказ да је одлука већ донета
Власт изазива нереде и кризу	Криза постаје средство за преговоре када изборна контрола измакне	Реч је о Паровићевом упозорењу и предвиђању
Вучић остаје председник током избора	Чува имунитет и позицију постизборног преговарача	Устав забрањује истовремено обављање председничке и премијерске функције
Вучић подноси оставку пре кампање	Игра „на све или ништа” и директно преузима листу	АП је известио да планира оставку, али она у тренутку интервјуа није била поднета
После пораза договара одлазак	Покушава да заштити себе и најближе сараднике	Нема потврђеног договора; Вучић јавно тврди да неће напустити Србију

Жене као пресудно бирачко тело

Паровић је посебно истакао да жене треба политички охрабрити и активирати јер представљају већину бирачког тела у Србији. Изнео је психолошку и архетипску оцену да жене теже прихватају промене зато што у породици чешће преузимају улогу заштитница дома и деце и размишљају о ризицима које мушкарци понекад занемарују.

Говорећи као отац, супруг, син и брат, рекао је да женама треба послати поруку да промена власти не значи губитак сигурности, већ могућност да се сигурност обнови. Запажање Златановићеве комшинице оценио је као важно управо зато што је, по њему, женска интуиција препознала неискреност и намеру да се побегне.

Ако жене масовније напусте Вучића, закључио је Паровић, његова власт више неће имати никакву шансу. Ово је његова генерализација о понашању жена као бирача, а не резултат посебног социолошког истраживања представљеног у емисији.

Тема	Шта је Мирослав Паровић рекао	Статус навода и потребна провера
Вучић и 12 министара	СНС га симболички представља као „Исуса са 12 апостола”	Вучић јесте предложио 12 министара; библијско значење је Паровићево тумачење
„Израелски саветници”	Они су, према Паровићу, осмислили кампању	У емисији нису наведена имена ни докази; тврдња није независно потврђена
Астрологија	Изборни датуми бирају се према ретроградном Меркуру	Паровић препричава туђа тумачења и каже да се у тему не разуме
„Сатанистичке структуре”	Такве структуре, по њему, желе опстанак Вучићеве власти	Политичка квалификација без именованих организација или материјалних доказа
Анкета „Фактора плус”	Неопредељени су готово сви против власти, па СНС нема већину	Анкета бележи 31% неопредељених; њихов коначан избор није познат
Лажне личне карте	Лојалисти могу гласати са својим сликама и подацима дијаспоре	Конкретна сумња без приказаних исправа или наведеног судског предмета
Москва и Несторовић	Позив из Москве може произвести изборну коалицију корисну Вучићу	У интервјуу није показан позив; будућа коалиција је предвиђање
Састанак 2023.	Паровић је рекао „Лавров”; доступни извештаји наводе Марију Захарову	Чињенична исправка не мења његов шири политички закључак
Одлазак из земље	Вучић је, по Паровићу, спреман да оде после договора о заштити	Паровићева процена; Вучић јавно тврди супротно
Улога жена	Масовни губитак женских гласова означио би крај власти	Политичка и психолошка процена саговорника

Закључак: гласање, контрола и одбијање готовог резултата

Цела Паровићева анализа своди се на тврдњу да сама изборна листа неће бити довољна за смену власти ако грађани не контролишу процес пре, током и после гласања. Он тражи масовну излазност, документовање сваке сумње, доследно коришћење приговора и присуство грађана у јавном простору док изборни органи не утврде коначне резултате.

Истовремено упозорава на две опасности: на Вучићев апарат који, по њему, може користити страх, државне органе, криминалне групе и кризу; и на део опозиције који би прихватањем спорних мандата могао да легитимише такав исход. Одговор не види у пасивном чекању телевизијског обраћања, него у организованој и мирној грађанској контроли.

Ово поглавље, као и цео чланак, преноси оно што је Мирослав Паровић изнео у интервјуу. Суд о његовим тврдњама, доказима на које се позива, политичким аналогијама и предвиђеним сценаријима остаје читаоцима, надлежним институцијама и стручној јавности.

Извор: Србин.инфо
Аутор: Дејан Петар Златановић