Pročitaj mi članakNemačka, nekada sinonim za preciznost, stabilnost i inženjersku moć, danas se suočava s nečim što donedavno delovalo nezamislivo – ozbiljnim slomom svog automobilskog sektora.
У земљи која је деценијама живела од Volkswagena, Мерцедеса и BМW-а, сирене упозорења сада одзвањају и у Берлину и у Франкфурту.
Према подацима агенције Блоомберг, реални сектор немачке индустрије у августу је пао за 4,3 одсто у односу на претходни месец. Прогнозе су биле много блаже – очекивао се пад од тек једног процента. Најтежи удар претрпео је управо аутомобилски сектор, где је производња возила смањена за чак 18,5 одсто.
Аналитичар комерцијалне банке LBBWЈенс-Оливер Николаш упозорава да је то озбиљан ударац за немачку економију, док министар финансија Ларс Клингбајл покушава да смири јавност тврдећи да земља „још увек има снажан ауто-сектор“.
Ипак, додаје реченицу која одаје дубину проблема: „Ситуација је заиста тешка. Под великим смо притиском. Потребна су политичка решења.“
Иза бројки се крије много више од привремене кризе. Немачки произвођачи аутомобила, некада неприкосновени на глобалном тржишту, сада први пут у деценијама бележе пад удела испод 20 одсто на три кључна тржишта – у Европи, Сједињеним Државама и Кини. Према подацима листа Ханделсблатт, немачке марке више не доминирају ни по продаји ни по имиџу.
„Некада су наши аутомобили били најтраженији у свету. Сада су многи од тих тржишта затворени или преплављени конкуренцијом – посебно кинеском“, објашњава Максим Чирков, доцент Института за економију и финансије ГУУ. На исти проблем указује и Јан Брорхилкер из компаније ЕY, наводећи пад извоза у САД као један од главних показатеља слабљења.
Према резултатима анкете међу произвођачима, више од 60 одсто немачких ауто-компанија планира смањење броја запослених, док готово половина њих оцењује своје стање као „лоше“ или „веома лоше“. Само 11 одсто испитаних сматра да им је пословање „добро“ или „веома добро“.
Економисти све чешће користе израз „савршена олуја“ за опис тренутног стања. Трошкови су нагло порасли – због скупљих метала, раста плата и, можда најосетљивијег фактора, губитка јефтиног руског гаса.
„Та одлука је значајно повећала цену производње“, напомиње економиста Андреј Бархота. Он додаје да додатни терет представља трговинска напетост са САД, која је немачке аутомобиле учинила мање конкурентним и у Америци и у Азији.
Уз то, немачки произвођачи нису се најбоље снашли у ери електрификације. Модели на струју које нуде не успевају да парирају азијским брендовима по цени ни по технолошком профилу. „Земља је усмерена на електрична возила, али потражња за њима не покрива трошкове. То је озбиљан стратешки проблем“, каже један од економских аналитичара.
Професор Павел Севостјанов са Плекханов универзитета сматра да је једини излаз у радикалној промени курса. „Ако држава не реагује масивним субвенцијама и пореским олакшицама, ауто-индустрија ће изгубити десетине хиљада радних места и свој статус водеће силе у ЕУ до 2030. године.“
Према његовим речима, влада би морала да се понаша као технолошки инвеститор, а не као пасивни посматрач. Бархота подсећа и на још један осетљив детаљ – повлачење са руског тржишта, где су немачке марке годинама биле лидери. „Без промене курса према кључним партнерима, међу којима су и Русија и Кина, тешко да ће доћи до опоравка“, оцењује Чирков.
За сада, Берлин преиспитује могућности. Спомињу се нови облици подршке, пореске олакшице и „паметни протекционизам“, али све то тек треба да прерасте у конкретну политику. А време, чини се, истиче. Ако се ништа не промени, последице би могле бити теже него што Немачка тренутно може да замисли – затварање фабрика, губитак десетина хиљада радних места и крај једне епохе у европској индустрији.
Можда је, како примећују поједини стручњаци, дошао тренутак да Немачка призна: оно што је годинама градила на челику, гасу и прецизности, сада тражи нову формулу опстанка.
