ЈУТЈУБ ПОГЛАВЉА:

0:00 Увод и представљање Вука Росандића
1:25 Помиловања, напади на студенте и поруке режимским присталицама
5:53 Систем зависних људи, страначки паразити и страни радници
16:32 Трамп, Америка и спољна подршка Александру Вучићу
24:44 Истраживања јавног мњења и пад подршке СНС-у
28:50 Обрачуни на Сењаку и Сандокан – распад унутар режима
31:42 Зашто само студентска листа може да окупи већину
36:25 Опозиционе колоне, расипање гласова и „исти политички штаб”
42:14 Шта ако Вучић одбије да призна изборни пораз
44:25 Опасност од оружаних провокација и неконтролисаног насиља
53:25 Бојана Маљевић и правила за кандидате студентске листе
1:01:57 Студенти, професори и победнички састав изборне листе

У разговору са главним и одговорним уредником Србин.инфо Дејаном Петром Златановићем, Росандић је говорио о сукобима унутар владајућих структура, паду поверења међу делом досадашњих бирача Српске напредне странке, слабости страначке опозиције и начинима на које студенти и грађани могу да се припреме за будуће изборе. Он сматра да промена власти неће зависити само од броја освојених гласова, већ и од способности грађана да заштите изборни резултат, организују контролоре и спрече могућу злоупотребу државних установа. Посебно је упозорио да би сваки покушај оружаног насиља над мирно окупљеним грађанима могао да изазове трагичне и неконтролисане последице. Због тога је нагласио значај масовне, добро организоване и истовремене грађанске мобилизације широм Србије.

Помиловања као порука режимским присталицама

Росандић је на почетку разговора указао на однос власти према људима осумњиченим или оптуженим за нападе на студенте и противнике режима. Као пример навео је одлуку Александра Вучића да помилује човека који је био оптужен у вези са нападом на студенткињу у Новом Саду. Према његовој оцени, такви поступци имају много шири политички значај од једног појединачног случаја, јер шаљу поруку припадницима владајуће структуре да могу очекивати заштиту највиших државних органа.

– Нисам веровао да ће он то урадити. Помиловањем је показао да је спреман да заштити људе који су физички нападали студенте – рекао је Росандић.

Он сматра да режим покушава да очува послушност својих активиста стварањем уверења да ће државни врх стати иза њих чак и када прекораче законске границе. Таква политика, према његовим речима, истовремено охрабрује насиље и додатно руши поверење грађана у правосуђе и друге државне установе. Уместо да закон буде једнак за све, ствара се систем у којем политичка припадност одређује ко ће одговарати, а ко ће бити заштићен.

Систем који производи зависне и послушне људе

Један део разговора био је посвећен људима који су формално запослени у јавним предузећима и државној управи, али чије је главно задужење, како тврди Росандић, политичко деловање у корист владајуће странке. Он је тај слој назвао друштвеном групом коју је сам систем створио и подржао, јер властима одговарају људи који материјално и животно зависе од странке.

– Систем жели да постоји одређени број људи који ништа не стварају, али су потпуно зависни од власти. То није настало случајно, већ је систем то подржао – оценио је Росандић.

Према његовим речима, проблем није само у томе што ти људи примају плате из јавних средстава, већ што су временом постали политичка војска власти. Њихова егзистенција зависи од страначке послушности, због чега учествују на митинзима, остављају коментаре на друштвеним мрежама, врше притисак на запослене и помажу у изборним кампањама. Тако се новац свих пореских обвезника, према Росандићевој оцени, користи за очување једне странке и једног политичког система.

Страни радници и могућност изборних злоупотреба

Росандић је говорио и о све већем броју страних радника у Србији, наглашавајући да нема ништа против људи који су дошли да раде и обезбеде егзистенцију својим породицама. Међутим, он сматра да држава нема јасну политику њиховог укључивања у друштво, учења српског језика, поштовања домаћих закона и заштите права домаћих и страних радника.

Посебно је упозорио на могућност да власт уочи избора убрза доделу држављанстава, личних исправа и пребивалишта, а потом покуша да те људе искористи као нови изборни резервоар. Росандић није изнео доказ да је такав план већ спроведен, али је оценио да опозиција и студентски покрет морају да надзиру бирачке спискове и све нагле промене у броју уписаних бирача.

– Ако имате могућност да некоме убрзано дате држављанство и затим од њега тражите да гласа за власт, режим ће покушати да искористи и ту могућност – рекао је Росандић.

Спољна подршка Вучићу и интереси великих сила

Говорећи о спољној политици, Росандић је изразио сумњу да ће западне државе подржати демократску смену власти у Србији уколико процене да им Александар Вучић и даље обезбеђује спровођење њихових геополитичких и привредних интереса. Он је посебно указао на најаве стратешког дијалога Србије и Сједињених Америчких Држава, постављајући питање шта ће Србија стварно добити таквим договором.

– Какво је то стратешко партнерство ако Србија наставља да уступа своје ресурсе и спроводи туђе интересе, а заузврат не добија ништа што штити њене државне интересе? – упитао је Росандић.

Према његовом тумачењу, Сједињене Државе и Европска унија могу наставити да подржавају Вучића све док он прихвата њихове захтеве у вези са Косовом и Метохијом, саставним делом Србије под окупацијом албанских сепаратиста, као и захтеве који се односе на природна богатства, спољну политику и односе са Кином и Русијом. Росандић је оценио да грађани зато не смеју да очекују да ће промена власти доћи споља. По њему, одлуку ће морати да изборе сами грађани Србије, мирним политичким организовањем и заштитом изборне воље.

Сукоби унутар режима као знак „распада система”

Као један од најважнијих показатеља слабљења режима, Росандић је издвојио оружане сукобе и обрачуне међу људима које јавност повезује са владајућим СНС-СПС структурама и организованим криминалом. Он се осврнуо на убиство у ресторану на Сењаку и рањавање Милана Остојића Сандокана, оцењујући да такви догађаји остављају снажан утисак и на део досадашњих гласача власти.

– Људи су видели: не пуцају на њих такозвани блокадери, него они пуцају једни на друге. То је распад система – нагласио је Росандић.

Према његовим речима, велики део умерених бирача СНС-а није идеолошки везан за режим, већ је до сада гласао за власт из страха од нестабилности или због уверења да Вучић наводно одржава ред. Када ти људи виде убиства, рањавања, међусобне оптужбе и сукобе у структурама блиским власти, нестаје главни разлог због којег су подржавали режим. Уместо слике стабилности, пред њима се појављује систем који више није у стању да контролише ни сопствене људе.

Умерени бирачи СНС-а почињу да се колебају

Росандић је навео да познаје људе који су годинама подржавали Александра Вучића, али сада отворено изражавају сумњу у његову политику. Поред криминалних обрачуна, њихово незадовољство, како каже, изазивају односи власти према Русији, посете Кијеву, блискост са Володимиром Зеленским и све отворенија антируска реторика у медијима блиским власти.

Он сматра да језгро непоколебљивих гласача СНС-а није онолико велико колико власт покушава да представи. На изборима са високом излазношћу, проценат власти би, према његовој процени, могао знатно да падне. Посебан утицај могу имати породице више од 200.000 студената, јер родитељи, баке и деке постепено мењају ставове гледајући шта се дешава са њиховом децом и унуцима.

– Многи су до јуче говорили: немој да ми дираш Вучића. Сада гледају насиље, криминалне обрачуне и његову спољну политику и почињу да постављају питања – рекао је Росандић.

Само студентска листа може да обједини незадовољне

На питање ко може да прикупи гласове разочараних бирача Александра Вучића, Росандић је одговорио да то тренутно може да учини само студентска листа. Према његовој оцени, постојеће опозиционе странке немају довољну снагу, поверење ни организацију да окупе широк друштвени фронт.

– Само студентска листа може да прикупи те гласове. Ниједна постојећа страначка колона нема ту снагу и тежину – нагласио је он.

Росандић сматра да су и прозападне и национално опредељене опозиционе странке током претходних година пропустиле прилику да изграде озбиљну организацију. Многе од њих немају развијене месне одборе, обучене контролоре, снажне друштвене мреже ни непосредну везу са грађанима. Уместо сталног рада на терену, појављују се у јавности углавном пред изборе, када покушавају да освоје неколико процената и пређу изборни праг.

Росандић: Расипање гласова могло би да помогне СНС-у

Посебну опасност Росандић види у могућности да на изборима наступи велики број малих опозиционих листа које неће прећи изборни праг. Због начина расподеле мандата, гласови листа које остану испод прага посредно би повећали број посланика најјачих изборних учесника, међу којима би највероватније били СНС и студентска листа.

– Ко буде гласао за листу која не може да пређе изборни праг, практично ће помоћи једној од две најјаче листе. Зато расипање гласова може да користи Вучићу – упозорио је Росандић.

Он сматра да опозиционе странке треба да ставе општи интерес испред страначких рачуница и подрже студенте без условљавања местима на листи. Њихова инфраструктура могла би да буде коришћена за контролу избора, правну помоћ, превоз контролора и прикупљање доказа о неправилностима. Уместо такмичења са студентима за исти круг бирача, опозиционе странке би, према његовом предлогу, требало да помогну да се сваки опозициони глас сачува.

И власт и део опозиције под утицајем истих средишта

Росандић је изнео и оцену да део такозване либералне опозиције и власт годинама делују унутар политичког оквира који одређују иста страна средишта моћи. Као аргумент је навео чињеницу да се изборни услови већ дуже од једне деценије суштински не мењају, иако су опозиционе странке више пута учествовале у преговорима са влашћу и европским посредницима.

– Из истог штаба стижу смернице и либералној опозицији и СНС-у. Сукоб који гледамо често је само привид сукоба – оценио је Росандић.

Овај став представља његову политичку процену, али он сматра да га потврђује дугогодишња неспособност страначке опозиције да избори равноправан приступ медијима, сређивање бирачког списка и ефикасну контролу гласања. По Росандићевом мишљењу, студентски покрет је постао опасан по власт управо зато што је настао изван устаљених страначких и међународних механизама.

Контролори су прва линија одбране изборног резултата

Као један од најважнијих практичних задатака, Росандић је издвојио обуку најмање 15.000 до 17.000 изборних контролора. Они морају да буду распоређени на сваком бирачком месту, да познају изборна правила, да фотографишу записнике и да резултате одмах достављају независном изборном штабу.

Потребно је, према његовој оцени, припремити и велики број правника који би реаговали на неправилности, као и рачунарски систем у којем би се резултати са бирачких места сабирали независно од Републичке изборне комисије. Тако би јавност могла да зна стварни резултат пре него што власт покуша да измени записнике, замени изборни материјал или одбије да призна победу противника.

Област организовања	Задатак	Циљ
Изборна контрола	Контролори на свим бирачким местима	Спречавање крађе гласова
Паралелно сабирање	Фотографисање и унос записника	Брзо утврђивање стварног резултата
Правна помоћ	Тимови адвоката и правника	Приговори и заштита контролора
Јавност	Стално објављивање доказа	Спречавање прикривања неправилности
Грађанска мобилизација	Мирна окупљања широм Србије	Одбрана изборне воље

Шта ако власт одбије да призна пораз?

Росандић не верује да би Александар Вучић мирно изашао пред јавност и признао победу студентске листе. Он сматра да су могућа најмање два сценарија: да власт објави измишљен резултат према којем је СНС победио или да покуша да поништи изборе тврдећи да су студенти и „блокадери” извршили изборну крађу.

– Не могу да замислим Вучића како излази пред новинаре и каже да је студентска листа победила и да ће СНС анализирати свој пораз – рекао је Росандић.

У таквој ситуацији, према његовим речима, није довољно окупити људе само у Београду. Потребно је да истовремено на улице изађу грађани Новог Сада, Ниша, Краљева, Крушевца, Чачка, Суботице, Крагујевца и других градова. Росандић је говорио о укупној мобилизацији која би могла да обухвати и до милион људи широм земље, уз нагласак да окупљања морају бити мирна и усмерена на одбрану проверљивог изборног резултата.

Опасност од оружаног инцидента

Златановић је у разговору изнео бојазан да би појединци из криминалног или параполицијског окружења власти могли да пуцају на окупљене грађане и тако изазову хаос. Росандић је одговорио да би такав догађај представљао огромну трагедију, чије последице не би могле да контролишу ни власт, ни опозиција, ни стране обавештајне службе.

– Чим падне прва невина жртва на улици од метка неког режимског плаћеника, те догађаје више нико неће моћи да контролише – упозорио је Росандић.

Он је нагласио да такав развој догађаја не треба прижељкивати нити представљати као пут ка политичкој промени. Напротив, студентски покрет и грађани морају унапред да направе планове за спречавање провокација, препознавање сумњивих група, снимање инцидената и раздвајање мирних учесника од људи који би покушали да изазову сукоб. Свака редарска служба морала би да буде дисциплинована, ненаоружана и у сталној вези са правним и медицинским тимовима.

Ко треба да буде на студентској листи

У завршном делу разговора Росандић је говорио о начину састављања студентске изборне листе. Повод је било повлачење глумице Бојане Маљевић, која, према речима водитеља, није желела да потпише обавезу да ће после избора поштовати заједнички програм и одлуке студентског покрета.

Росандић је оценио да је њено повлачење легитимно, али и да студенти имају пуно право да од сваког кандидата траже јасну обавезу. Посланички мандат не би смео да буде средство за лично политичко деловање, прелазак у друге странке или напуштање програма на основу којег је кандидат добио поверење грађана.

– Мора да се поштује заједнички програм. Коме то не одговара, поштеније је да одмах напусти листу него да после избора ради супротно договору – рекао је Росандић.

Студенти и професори или познате јавне личности

Као најсигурнији модел, Росандић је издвојио листу састављену од најбољих студената и њихових професора. Предност таквог приступа била би у томе што већина кандидата не би била страначки обележена, па би режим теже могао да их нападне старим оптужбама и поделама.

Други модел подразумевао би укључивање угледних јавних личности, спортиста, професора и стручњака који уживају велико поверење грађана. Росандић је поменуо Немању Видића, Дејана Бодирогу, Алека Кавчића, Владимира Штимца, Мила Ломпара и друге људе који би, према његовој оцени, могли да прошире подршку студентској листи.

– Листа студената и професора могла би да остави режим без муниције за нападе. Али и добро уравнотежена листа угледних људи могла би убедљиво да победи Вучића – оценио је Росандић.

Потребно представљање различитих уверења

Росандић је навео да, према подацима интерних студентских истраживања на које се позвао, приближно трећина студената има либерална и проевропска уверења, док су око две трећине национално и суверенистички опредељене. Због тога сматра да студентска листа треба приближно да одражава стварно расположење међу студентима и грађанима.

Према његовим речима, није потребно да се кандидати у потпуности слажу о сваком идеолошком питању. Заједнички програм треба да буде усмерен на смену режима, ослобађање државних установа, примену закона, борбу против корупције, сређивање бирачког списка, ослобађање медија и расписивање слободних избора након прелазног раздобља.

Заједнички циљ	Садржај
Владавина права	Независно тужилаштво и судство
Борба против корупције	Истраге спорних послова и токова новца
Слободни медији	Равноправан приступ националним фреквенцијама
Чист бирачки списак	Провера пребивалишта и брисање незаконитих уписа
Заштита избора	Контролори и паралелно сабирање резултата
Прелазна власт	Припрема услова за слободне и демократске изборе

Масовност, дисциплина и јединствен циљ

Из Росандићевих ставова произлази да студентска листа не може да се ослони само на популарност и тренутно расположење јавности. Потребна је организација која ће постојати у свакој општини, на сваком факултету и у сваком већем насељу. Морају бити одређени људи задужени за контролу избора, правну заштиту, јавне скупове, превоз, везу са медијима и брзо објављивање проверених информација.

Он је нагласио да је највећа предност студената у томе што још нису постали део истрошеног страначког система. Уколико одоле притисцима, личним амбицијама и покушајима поделе на „патриоте” и „либерале”, могли би да окупе најшири круг грађана од почетка вишестраначја у Србији.

– Студентска листа може да победи, али та победа мора бити организована, контролисана и одбрањена. Ниједан глас не сме да остане без контроле – поручио је Росандић.

На крају разговора он је позвао гледаоце да не губе веру, али и да не очекују да ће проблеме Србије решити неко други. Према његовим речима, духовна снага мора бити праћена личном одговорношћу, радом, храброшћу и спремношћу да се бране закон и изборна воља грађана.

Извор: Србин.инфо