Све људе, сем Напредњака који крунски доказ своје издаје покушавају да представе као успех, уместо да мало за промену буду нормални, ћуте, и моле Бога да ће ово некако проћи и да ће казна за ово доћи касније а не сад одмах.

Србија не памти овакве издајнике у миру какви су Александар Вучић и његови сарадници, као што не памти ни одсуство реакције народа на издају јер не памти овај степен декаденције у јавном животу и медијима. Људи још увек нису у довољном броју чак ни упућени у то на који је начин Александар Вучић издао земљу, и у којој мери.

То постаје један од његових адута јер објашњавање свега што је урадио у протеклих тринаест година на неки начин побуђује неверицу и људи који нису годинама чули истину и укључили мозак да мало размисле о томе, не могу ни да појме шта је он све урадио.

Такво скривање истине се може спровести само над људима који живе у свињцу, и он је успешно створио свињац у ком су сви дезоријентисани, нокаутирани вишком бесмислених информација и дезинформација, и кондиционирани да хистерично реагују на све.

Један велики део народа искрено ни не жели да поверује у чињенице о његовој издаји јер им она тешко пада и они не желе да схвате ту истину јер је поражавајућа, а они не желе да буду поражени, и радије бирају да живе у његовој лажи колико год да их она скупо кошта.

Те људе такође морамо разумети. Судбина Косова и Метохије и Срба који тамо живе временом је постала нешто до те мере апстрактно за највећи део народа да је постало сасвим могуће свесно живети у илузији о томе шта се са тим људима дешава. Људи су уморни од пораза и понижења, издаје и подваљивања, тако да онда бирају да поверују у лажи највећег издајника ког су ови простори икада срели, без рата.