Izjava predsednice Evropske centralne banke, Kristin Lagard, da „žele da gotovina dođe u obliku digitalnog evra“ na prvi pogled zvuči kao još jedan tehnološki proboj. Ali između redova te rečenice leži moguća prekretnica za samu prirodu novca, privatnosti i lične slobode u Evropi.

Промена значења речи „готовина“

До сада се термин „готовина“ односио на физички новац – папирне новчанице и металне кованице које имају три основне карактеристике:

анонимност у трансакцијама,

тренутна доступност без посредника,

и статус законског средства плаћања независног од електронске инфраструктуре.

Лагардина изјава мења тај оквир. Када централна банка каже да жели да „готовина“ буде дигитална, то значи редефинисање самог концепта новца. У будућности, „готовина“ би могла постати дигитални запис у систему који контролише и надгледа централна банка.

Формално, папирни и метални новац „ће наставити да циркулише“, али пракса показује да се политичке и технолошке промене не дешавају преко ноћи – оне се спроводе тихо, корак по корак. Када банке затворе неке банкомате, трговци почну да одбијају готовину, а јавни сектор пређе искључиво на дигитална плаћања, физички новац не мора званично бити забрањен – довољно је да постане сувишан.

Дигитални евро – Контрола под маском практичности

Званични аргумент ЕЦБ-а је да олакша трансакције и смањи трошкове. Али дигитални евро није исто што и плаћање картицом или мобилном апликацијом – то је новац који издаје и контролише централна банка. Свака трансакција може бити снимљена, ограничена или праћена у реалном времену.

Увођењем дигиталног евра, грађанин више неће поседовати новац у класичном смислу. Имаће приступ дигиталним јединицама чији „животни циклус“ – од издавања до поништења – одређује централизовани систем.

Ризици губитка анонимности

Ако папирни новац нестане, губимо последњи облик анонимне економске интеракције. То са собом носи низ ризика:

Потпуна контрола над трансакцијама – свака куповина, донација или трансфер средстава постаје видљив регулаторима.

Могућност искључења – технички, свако може бити блокиран из система, привремено или трајно, без судског налога.

Програмабилни новац – дигитални евро може имати датум истека, ограничење намене трошења или географско ограничење.

Нестанак приватности – слобода плаћања без праћења, што је фундаментални аспект личне аутономије, је изгубљена.

Политичка злоупотреба – контрола над новцем постаје инструмент контроле понашања, јер ко контролише трансакције – контролише друштво.

Хајде да сумирамо.

Дигитални евро представља историјски пројекат са потенцијалом да трансформише европски финансијски систем. Али иза обећања модернизације крије се суптилна, али фундаментална промена парадигме: од анонимног, децентрализованог новца – ка систему потпуне фискалне и социјалне транспарентности.

Ако Лагардин „ дигитални новац “ постане стварност, нећемо изгубити само папир и метал. Изгубићемо приватност као последњи бастион индивидуалне слободе у економском простору.

Izvor: L

Oznake: digitalni evro, EU, keš, ukidanje