Прочитај ми чланакМасовно незадовољство грађана, санкције против Нафтне индустрије Србије и крах спољне политике у којој је председник Србије покушавао да буде у добрим односима са свим глобалним актерима – главни су разлози економског посртања Србије, пише немачки дневник Франкфуртер алгемајне цајтунг, а преноси Дојче веле.
Како оцењује ФАЗ, председник Србије Александар Вучић никада до сада није био под већим притиском него данас.
Економија под ударом протеста и санкција
Део проблема са којима се Вучић суочава, наводи лист, јасно је економске природе, а додатни оквир задаје политика администрације америчког председника Доналда Трампа.
„Према јединственим оценама економиста, привредни раст Србије се 2025. године преполовио, стране инвестиције су опале, а домаћа потрошња посрће“, пише ФАЗ, истичући да власт истовремено оптерећују и вишемесечни студентски протести.
Лист додаје да се на спољнополитичком плану све више урушава такозвана политика „љуљашке“, заснована на одржавању добрих односа са Москвом, Пекингом, Вашингтоном и Бриселом.
„Та крхка равнотежа има тешке последице по домаћу економију“, констатује ФАЗ.
Санкције НИС-у и неуспело додворавање Вашингтону
Америчке санкције посебно погађају Нафтну индустрију Србије, која је у већинском руском власништву.
„САД, које желе да обуздају руски извоз енергената и ослабе руску ратну привреду, захтевају да се Гаспром повуче из власништва. Међутим, Руси не желе да продају, што Вучића доводи у политички и економски ћорсокак“, наводи се у тексту.
ФАЗ подсећа да је Вучић покушао да проблем ублажи приближавањем Доналду Трампу, па је посебним законом требало да буде омогућено да Трампов зет, Џаред Кушнер, добије право градње на простору Генералштаба у Београду.
Тај план је, међутим, пропао након снажних протеста јавности и подизања оптужног предлога против министра културе Николе Селаковића, због чега се Кушнер повукао.
„То, међутим, није била једина шамарчина. Неколико дана касније САД су забраниле увоз гума из фабрике Линглонг у Зрењанину, која је у кинеском власништву“, пише ФАЗ.
Лист додаје да српски извоз у САД и даље оптерећује висока царина од 35 одсто, уз оцену да се то тешко може променити, јер Вашингтон Србију сврстава међу земље са озбиљним дефицитима у области демократије, слободних избора и владавине права.
Незадовољство у Москви и кратак рок за гас
ФАЗ наводи да су у српској власти са олакшањем дочекане вести да су САД одобриле да НИС до 23. јануара настави рад без санкција, чиме је поново покренута рафинерија у Панчеву.
Истовремено, појавиле су се спекулације да иза ове одлуке стоји мађарски премијер Виктор Орбан, као и могућност да мађарски МОЛ или енергетски конгломерат АДНОК из Абу Дабија купе руске уделе у НИС-у.
У тексту се подсећа да је Москва негативно реаговала на раније сигнале да би Србија могла да национализује НИС, као и да је председник Русије Владимир Путин подсетио Београд на „обавезе“ из уговора.
„Као прикривена претња тумачи се чињеница да је Русија уговор о испоруци гаса Србији продужила за свега три месеца, до краја марта 2026. године“, наводи ФАЗ.
Поремећени односи са ЕУ и Кином
Лист закључује да су озбиљно нарушени и односи Србије са Европском унијом, њеним највећим трговинским партнером и инвеститором. Ниједан нови преговарачки кластер није отворен, а Вучић је изостао са Самита Европске уније и Западног Балкана крајем године.
Истовремено, Кина не најављује нове велике инвестиције у Србији.
„Унутрашњи протести против власти, спољни економски притисци, лош инвестициони амбијент и општа неизвесност – све то заједно негативно утиче на економски развој земље са 6,5 милиона становника“, пише ФАЗ.
Црне прогнозе
Немачки дневник закључује да су прогнозе мрачне: преполовљене стране инвестиције, пад грађевинског сектора, слаба домаћа тражња и привредни раст од свега два одсто у 2025. години.
За ову годину очекује се раст мањи од три одсто, иако је Народна банка Србије нешто оптимистичнија и најављује раст од 3,5 одсто.
