Државни врх Србије поручио је да ће сви који „упрљају значку” бити отпуштени и ухапшени, након хапшења тадашњег начелника београдске полиције због сумње да је прикривао убиство, преноси Радио Слободна Европа.

Председник Србије Александар Вучић поручио је на обележавању Дана полиције 31. маја да полиција мора да „штити највише вредности друштва”.

Ресорни министар Ивица Дачић изјавио је да је у 2025. години процесуирано више од 200 полицајаца, од којих је 20 одсто било на руководећим местима, и да је то највећи број од оснивања Сектора унутрашње контроле у полицији 2006. године. Није, међутим, навео због чега су процесуирани.

„Број може звучати импресивно, али без података о томе за која су дела процесуирани и какви су исходи тих поступака, тешко је проценити стварни значај тих података“, каже за Радио Слободна Европа (РСЕ) Маја Бјелош из невладиног Београдског центра за безбедносну политику.

Случај бившег првог човека београдске полиције Веселина Милића није први у чијем су се центру нашли челни људи полиције.

Докле је стигма остраца о убиству на Сењаку?

Веселин Милић ухапшен је 15. маја. Три дана раније у ресторану на Сењаку, након пуцњаве је нестао Александар Нешовић којег су медији повезивали са организованим криминалом, а чије је тело пронађено после неколико дана у закопаном бурету надомак Београда.

Вишеструко одликовани полицајац који је био и саветник председника Србије, осумњичен је да је помагао у прикривању убиства.

Поред Милића, ухапшена су и три полицајца који су били у његовом обезбеђењу.

Власт је након убиства на Сењаку најавила „чишћење редова полиције”.

„Такве најаве смо и раније слушали након великих афера, али полицијске истраге су углавном биле селективне, а резултати ограничени и без дубљих институционалних реформи“, рекла је за РСЕ Маја Бјелош из Београдског центра за безбедносну политику.

Дијана Хркаловић четири године пред судом

Након скоро три године суђења, поступак против бивше државне секретарке Министарства унутрашњих послова Дијане Хркаловић кренуо је испочетка у марту ове године.

У три различита случаја оптужена је да је утицала на своје сараднике да поступе супротно службеном положају, а у једном од њих тражила је да се не достави извештај о вештачењу телефона Вељка Беливука којем се тада судило за убиство.

Хркаловић се у јавности помињала као особа која гаји блиске везе са припадницима криминалних група, док је она те наводе негирала.

Маја Бјелош из Београдског центра за безбедносну политику наводи за РСЕ да случај некада блиске сараднице тадашњег министра полиције Небојше Стефановића показује да су „полиција и тужилаштво под снажним политичким утицајем“.

„Управо због тога јавност ни данас нема одговоре на многа питања о везама Дијане Хркаловић са кавачким криминалним кланом и умешаност у бројним убиствима припадника шкаљарског клана“, додаје.

У поступку против Дијане Хркаловић суди се и бившем начелнику Службе за специјалне истражне методе Дејану Миленковићу. Оптужен је да је брисао видео-снимке, манипулисао њима и доказним материјалом кључним за расветљавање убистава и уличних ликвидација.

Трећеоптужени, бивши начелник новосадске полиције Милорад Шушњић, правоснажно је осуђен на четири године затвора јер је криминалца Дарка Елеза ставио на фиктивне мере како би га заштитио од истрага.

Уз оптужбе за трговину утицајем судило се и бившем заменику начелника Службе за борбу против организованог криминала (СБПОК) Горану Папићу, такође блиском сараднику бившег министра полиције.

Оптужен је да је, мимо прописа, 2020. године наредио да се Марку Миљковићу, касније оптуженом члану Беливукове криминалне групе, врати одузето блиндирано возило. Осуђен је на две године затвора и десет година забране рада у полицији.

Случај Јовањица без епилога

Реч је о једној од највећих афера која је потресла безбедносне структуре у Србији, а која за сада нема епилог.

Полиција је новембра 2019. на пољопривредном добру за узгој органске хране Јовањица у близини Београда пронашла илегалну лабораторију за производњу канабиса.

Заплењено је 1,6 тона марихуане, ухапшени су власник имања Предраг Колувија и запослени.

Међу оптуженима у том случају су и полицајци, припадници Безбедносно-информативне агенције и Војнообавештајне агенције. Тужилаштво их терети да су пружали физичку заштиту имању, обезбеђивали превоз дроге и Колувији достављали поверљиве оперативне податке и службене информације.

Инспектори који су крајем 2019. открили плантажу марихуане, шеф Четвртог одељења београдске полиције за дроге Слободан Миленковић и његов колега Душан Мити смењени су 2023. са тих позиција.

Против трећег инспектора Милана Исакова, који је такође сведочио у овом предмету, покренут је поступак због наводне злоупотребе службеног положаја у одвојеном случају. Исаков је током сведочења Јовањицу назвао „фабриком дроге државних служби“ и оптужио власт да покушава да све заташка. Он је те оптужбе оценио као вид притиска. Суђење је у току.

Маја Бјелош из БЦБП-а за РСЕ наводи да смена полицајаца који су открили Јовањицу „указује на то да су актери организованог криминала политички заштићени“.

Из владајуће Српске напредне странке су радније негирали умешаност власти у овај случај. На питања РСЕ у вези са овим оптужбама нису одговорили.

Дарко Шарић и везе са полицијом

Везе полиције и вође међународне криминалне организације Дарка Шарића доказане су на суду. Шарић је у априлу 2025. осуђен на шест година затвора у поступку који се водио против њега и његових сарадника за планирање убиства и дискредитацију сведока сарадника.

У овом случају осуђена су и тројица припадника МУП-а за помагање Шарићевој криминалној групи, злоупотребу службеног положаја и одавање поверљивих информација.

О везама Шарића и полиције говорило се и 2014. године. Петорица шефова полицијских управа смењени су након што је Шарић једног од њих на суду именовао као „корумпираног полицајца“.

Државни врх је као званичан разлог за хитне смене навео њихово наводно мешање у политику и медије, као и њихове наводне контакте са оптуживаним нарко-дилером.

Смењени полицајци тврдили су да се ради о монтираној медијској кампањи криминалаца.

Унапређење након оптужби

Међу припадницима МУП-а који су се нашли на мети оптужби је и полицајац Марко Кричак.

Студенткиња Николина Синђелић, оптужила га је за претње силовањем и претерану употребу силе након привођења током антивладиног протеста у Београду у августа 2025. године, када је Кричак био командант јединице за обезбежење одређених личности и објеката.

О полицијској бруталности у јавности су говорили и други који су, заједно са њом, приведени тог дана.

Пола године касније, у децембру 2025, Кричак је постављен на место начелника Управе криминалистичке полиције.

Смрт у притвору

Дуже од две године није утврђено како је у полицијском притвору у Бору преминуо брат једног од осумњичених за убиство двогодишње Данке Илић, задржан забог сумње да је помагао свом брату након убиства. Полиција је саопштила да је преминуо „природном смрћу”.

Након што је недељник „Радар“ објавио да је обдукција показала да је умро од последица пребијања, МУП је саопштио да је, по налогу тужилаштва, започета истрага.

„Уколико буде установљено да је било злоупотреба и прекорачења овлашћења биће покренуте мере против оних који су прекршили закон и полицијску етику“, навели су тада.

Шта је установљено, до данас није познато. Тужилаштво у Нишу, које је преузело случај, није одговорило на питања РСЕ.

Извор: РСЕ