Прочитај ми чланак

Десет година чекања: Србија је поново ватерполо првак Европе

0

Не постоји већа утакмица у ватерполу од дуела Србије и Мађарске.

Оно што је у фудбалу меч Аргентине и Бразила, у рукомету двобој Француске и Данске, или у хокеју на леду Америка – Канада, то је за ватерполо утакмица Србије и Мађарске.

Класик.

Србија је трећи пут била домаћин Европског првенства – сваки пут на 10 година – и сваки пут је тријумфовала.

У финалу 2006. на Ташмајдану, Србија је победила Мађарску 9:8, 2016. у београдској Арени, Србија је била боља од Црне Горе 10:8, а 2026. године ‘делфини’ су поново на европском трону.

Србија је у финалу победила Мађарску 10:7 (3:2, 2:3, 2:1, 3:1) после, очекивано, велике битке.

Бронзану медаљу освојила је Грчка која је била убедљива против Италије 12:5 – Грцима је ово, веровали или не, прво одличје на европским првенствима.

Уочи финала било је питање да ли ће Србија играти ослабљена, без капитена Николе Јакшића, који је у борби за финале искључен у утакмици против Италије.

Али је играла без једног од најискуснијих Милоша Ћука кога је „сломио“ вирус.

Ипак, суспензија му је укинута, а предвођени Јакшићем, „делфини“ су се после осам година без медаље на европским шампионатима, вратили на постоље – на највише место.

Троструки узастопни олимпијски шампион освојио је осму златну медаљу на европским првенствима (рачунајући и време када су постојале репрезентације СФР Југославије и СР Југославије) или шесту од осамостаљења, 2006.

Мађари су са укупно 13 златних медаља на европским првенствима и даље неприкосновени.

Желели су Мађари да се, не само реванширају Србији за пораз у групној фази, већ и да поново запоседну европски трон после шест година – последњи пут су били еврпски прваци 2020. кад су били домаћини у Будимпешти.

Али, поновила се 2006. година.

Као и пре две деценије, када је напети меч на Ташмајдану одлучио Владимир Вујасиновић, тако је било и сада у Арени.

Готово 15.000 гледалаца у Арени присуствовала је још једном ватерполо спектаклу и изузетно тврдој утакмици.

Узбуђења су се ређала на обе стране, и једна и друга екипа су се испромашивала у нападима, неретко и у ситуацијама са играчем више.

Повела је Србија у трећој четвртини 7:5, имала је прилику да се ‘одлепи’ на три гола предности, али су се Мађари умешно бранили, у једној ситуацији и са два играча мање.

Како је текла трећа, тако је почела и последња четвртина.

Шутевои и промашаји на обе стране, Мађари су погађали пречке, али је блистао и голман Србије Милан Глушац.

Пошто у нападу никако није ишло Србији, ‘појавио’ се Глушац који је одиграо феноменалан турнир и наставио традицију сјајних голмана српске репрезентације.

Трећим голом у мечу, другим са петерца, Душан Мандић је на четири минута пре краја вратио предност Србије на +2 (8:6).

Поново је Глушац, који је добио неколико надимака у медијима, попут ‘хоботница’ или ‘министар одбране’, спустио рампу Мађарима, а у наредном нападу Србија је стигла до три гола превности – 9:6 на три минута пре краја меча.

Славље у Арени почело је управо у тим тренуцима – Мандић је ‘украо’ лопту Мађарима у нападу када су имали два играча више.

А онда је Мандић упутио бомбу ка голу Мађарске за великих 10:6.