Од осуде „права јачег” до поређења себе са Милошевићем, Александар Вучић глобалну кризу након заробљавања Николаса Мадура тумачи кроз призму сталне претње – по њега самог
Заробљавање венецуеланског председника Николаса Мадура изазвало је лавину реакција широм света. Бројни светски лидери упозорили су да је тим потезом „отворена Пандорина кутија” и да су избрисане границе међународног поретка.
У том контексту, наступио је и председник Србије Александар Вучић који се свакодневно обраћа народу са разних телевизија. Стицао се утисак да га нешто тишти, као да је Мадурову злу коб пројектовао на самог себе.
Одмах након што су Сједињене Америчке Државе извршиле операцију отмице Мадура и његове супруге, српски председник је сазвао седницу Савета за националну безбедност. Поручио је да је „отворена Пандорина кутија”, а у вези са полемикама о Гренланду на које је Доналд Трамп бацио око, рекао је да су Србији „могли макар једно извините да кажу за Косово и Метохију”.
Поручио је Вучић и да у свету доминира право силе, право јачег, „ко је јачи тај и тлачи и то је једини принцип савремене политике која данас у свету постоји”.
Сталне претње
Централна нит његових обраћања може да се сумира једном тезом: светски поредак се распао, међународно право више не функционише, слабији морају да се уздају само у сопствену снагу, а све то би могло да се обије њему о главу.
Уз израз „право јачег”, Вучић је казао и како Србија планира да удвостручи војну моћ и повећа људске ресурсе у војсци у наредних годину и по. Стратегија која, ако ништа друго, врло јасно показује да председник тумачи глобалну политику кроз призму сталне претње по напредњачки поредак.
„По овом што се догодило у Венецуели, јасно је да морамо да се уздамо у себе и у своје кљусе. И да крену неки из региона против нас, нико нам неће помоћи, осим нас самих. Неће нас да напада Америка и не знам какве велике силе. Наше је да будемо спремни. Добро припремљени. Зато толику хајку воде и против наше војске и против мене”, рекао је Вучић.
Председник Србије води земљу годинама тако што покушава да балансира на више супротстављених страна, само да се никоме не замери. Сада, када се замерио готово свима, осећа се угрожено.
Соколово поређење с Милошевићем
Неколико дана након хапшења Мадура, председник Србије поново се огласио, овога пута видно узнемиреним тоном. У тираду је додао и приче о протестима који њега хоће да руше са власти.
„Боље један дан као соко живети, него сто година као миш се скривати. Све сте урадили прошле године да ме оборите с власти. Са многим другим спољним факторима. Милијарде евра су уложене. Нисте успели. У много чему су они паметнији, финији, интелигентнији, шармантнији били. Ја вам нисам Слободан Милошевић. Нити сам наиван, нити сам глуп да вам верујем“, рекао је Вучић.
То да „он није Милошевић” може да се тумачи да он зна за јадац и да неће дозволити да га „они бивши“, када се уз помоћ страних србомрзаца поново докопају власти, изруче неком међународном суду. Није чудо да бесомучно наоружава специјалне јединице војске и полиције.
Поставља се питање да ли Вучић говорећи о свету у ком влада „право јачега”, заправо примењује реторику која игра на страх, дизање панике и неизвесност, или је сам руковођен страхом и паником. Симптоматично је колико га је погодило то што се догодило амигу Мадуру кога су Американци скембали у затвор као нарко-дилера, великом пријатељу његове Србије.






