Све се дешава у тренутку када је за начелника УКП постављен Марко Кричак, а медији блиски теми полиције говоре о опсежној прерасподели, “сеоби” кадрова и моделу у којем функције типа “координатора” често значе склањање или дисциплиновање, а не напредовање.
У српској полицији ништа не нестаје преко ноћи. Људи се не смењују зато што су погрешили, већ зато што су постали терет. Једно од имена које се у том контексту све чешће помиње јесте Дејан Растовић — до јуче помоћник начелника Управе криминалистичке полиције, данас гурнут у страну, ван центра одлучивања, далеко од рефлектора и још даље од питања која се све гласније постављају.
Како постал Славија инфо сазнаје, Дејан Растовић је део чистке корумпираних полицајаца у УКП-у, стављен је на место координатора полицијске управе Сремска Митровица.
Растовић није пао случајно. Он је део система, а систем увек прво склања оне који превише знају.
Годинама је Растовић важио за поузданог оперативца и десну руку људи који су владали УКП-ом. У том ланцу, његово име се најчешће везује уз Зорана Шашића и Нинослава Цмолића — трио који није био пуки скуп функција, већ затворен круг моћи. У том кругу нису се делиле само информације, већ и утицај, заштита и, према озбиљним наводима до којих смо дошли, огроман новац.
Не говоримо о ситним злоупотребама, већ о милионима евра који су, по тој причи, узимани од приватника широм Србије. Систем је функционисао једноставно: ко је радио “у зони интереса” полиције, знао је коме се јавља и колико то кошта.
Према поузданим изворима Славија инфо портала Ристовић има доказе и сазнања о многим коруптивним радњама двојца Братислав Бата Гашић – Марко Кричак.
Новац не остаје у фиокама. Он се пере, улаже, претвара у имовину. Растовић се у том контексту не помиње као неко ко је новац расипао, већ као неко ко га је хладно и плански улагао — пре свега у пољопривреду на територији општине Инђија и у градњу на територији Новог Сада, сазнаје Славија инфо.
Земља, објекти, куће, плацеви. Класичан образац. Далеко од Београда, довољно близу да се контролише, али довољно разуђено да се изгуби траг. Све то док је формално био државни службеник, са платом која ни приближно не може да објасни такав имовински раст.
Када је дошло до промене у врху УКП, није уследила правда, већ прерасподела. Растовић није ухапшен. Није процесуиран. Није ни јавно прозван. Уместо тога, склоњен је — преместен на позицију координатора, далеко од оперативне моћи, у административну маглу.
У полицијском жаргону, то није унапређење. То је казна без пресуде. Порука без папира. Сигнал да си потрошен, али још увек превише опасан да би био отворено дирнут.
