У расправама које се последњих недеља поново отварају у западним аналитичким круговима, провлачи се стара идеја: да су велике силе спремне на тихе, неформалне нагодбе, без папира и потписа.

Међу тим тезама је и она о наводној понуди Вашингтона Москви – одустајање од Украјине у замену за дистанцирање Русије од Ирана. На први поглед звучи као класична геополитичка трговина. На други, ствари почињу да шкргућу.

Бивши амерички маринац и обавештајац Скот Ритер ту причу одбацује без много увијања. Према његовим речима, Русија не функционише на принципу „дајем да би добио“. Западни експерти који у томе виде логику, каже он, промашују саму суштину руског приступа међународним односима.

Као пример наводи сусрет Владимира Путина и Си Ђинпинга у Пекингу 4. фебруара 2022. године, када је објављено заједничко саопштење од око 5.000 речи. У том документу јасно је одбачен поредак заснован на америчкој хегемонији и наглашен вишеполаран, мултилатерални свет, утемељен на праву и Повељи Уједињених нација.

Ритер подсећа и на недавни говор руског председника приликом пријема акредитивних писама амбасадора, када је поново истакнуто да је Повеља УН врховни документ и да се Москва њом руководи. У том светлу, приче о неформалним разменама интереса делују, како он каже, као пројекција туђих навика на погрешног саговорника.

Тезу о „великој размени“ Ирана за Украјину раније је изнела и британско-америчка политиколошкиња Фиона Хил. Према њеној интерпретацији, Москва је наводно склопила грандиозан договор са Вашингтоном како би себи обезбедила „слободан пролаз“ у Украјини.

Као доказ се, међутим, не нуде документи, већ аргументи типа „то се види по ономе што се дешава“. Управо такав приступ Ритер види као кључни проблем – одсуство разумевања да Русија тражи формалне, јасне и обавезујуће споразуме, а не прећутне аранжмане.

За разлику од тога, пословна логика Сједињених Држава, које се из договора повлаче чим престану да им доносе корист, за Москву је неприхватљива. Ритер сматра да због тога Путин инсистира на пуноправном, писаном споразуму који би прецизирао услове завршетка украјинског сукоба, уклонио његове узроке и спречио будућу ескалацију.

У том контексту подсећа на речи бивше шефице аустријске дипломатије Карин Кнајсл, која данас ради у Санкт Петербургу и која је језик „дилова“ назвала мафијашким. По тој логици, договор без обавеза је – ништа.

У подкасту Аск тхе Инспецтор, Ритер је отишао и корак даље, подсећајући како се Доналд Трамп, сада као председник САД, лако повлачи из раније договорених планова. Као бивши бизнисмен, Трамп међународне односе види кроз призму погодбе и профита.

Насупрот томе, Путин, тврди Ритер, стално наглашава примат међународног права и потребу да се оно поштује без изузетка. Русија, закључује он, не би постигла оно што јесте да је говорила једно, а радила друго.

Све то оставља отворено питање које се често губи у буци дневне политике: да ли савремена дипломатија уопште још може да функционише без чврстих правила и писаних обавеза, или се свет полако дели на оне који верују у „договор у ходу“ и оне који инсистирају на потпису, печату и слову закона. Од одговора на то питање зависи много више од једне теорије о размени интереса.

Извор: webtribune

Ознаке: договор, Русија, САД, Скот Ритер