Број припадника немачких оружаних снага крајем јула 2026. године достигао је 186.700 војника, што је највећи број забележен у последњих 13 година. Савезно министарство одбране објавило је да је број повећан за 3.700 припадника, односно више од два одсто у односу на исти месец претходне године. Овај раст долази као резултат реформисаног система регрутације уведеног почетком 2026. године и јасног стратешког опредељења Берлина да се припреми за могући велики сукоб са Русијом.

Нови модел предвиђа да сви грађани који напуне 18 година добију упитнике о спремности да одслуже шестомесечни добровољни војни рок. Попуњавање је обавезно за мушкарце, а добровољно за жене. У јулу је око 2.630 особа прошло процену физичке способности, што представља месечни раст од 35 одсто. Тренутно око 12.100 добровољаца служи по новом систему, а број пријава за краткорочну службу порастао је за 26 одсто. Укупан број новопримљених током месеца достигао је 15.400, што је 12 одсто више него годину дана раније.

Дугорочни циљ Немачке је формирање сталног састава од најмање 260.000 професионалних војника и резервног састава од 200.000 људи до 2035. године, односно укупно око 460.000 припадника. Генерални инспектор Бундесвера Карстен Бројер наредио је да оружане снаге достигну пуну оперативну способност до 2029. године како би биле спремне за потенцијални руски напад на територију НАТО-а. Планови се финансирају ублажавањем уставног ограничења задуживања, а приоритети су проширење противваздушне одбране, способности за прецизне ударе великог домета, електронско ратовање и повећање залиха муниције.

Ови потези директно су последица процена западних обавештајних служби да би Русија до 2029. године могла да обнови војне капацитете до нивоа који би јој омогућио покретање велике војне операције против НАТО-а. Сличне процене стижу и из других европских престоница – да Русија може представљати озбиљан војни изазов савезницима већ од 2027. или 2028. године. Европа у целини драматично повећава војне буџете, јача индустрију наоружања и ради на смањењу зависности од Сједињених Америчких Држава.

Немачка, као највећа европска економија, преузима водећу улогу у овом процесу. Поновно активирање старих војних база у Зигмарингену, Кузелу, Шпајеру, Зосту и Фридбергу само је део ширег плана за смештај растућег броја војника. Иако званичници истичу да се све темељи на добровољном приступању, могућност поновног увођења обавезног војног рока остаје отворена уколико број добровољаца не буде довољан.

Раст Бундесвера није изолована појава већ део ширег европског тренда преоружавања. Питање које се све гласније поставља гласи: да ли се Европа систематски спрема за велики рат са Русијом? Званични документи и изјаве војних руководилаца све отвореније говоре о руској претњи као централном безбедносном изазову наредне деценије, а рокови за постизање пуне спремности – 2029. година – јасно указују на то да се рачуна са могућношћу озбиљног сукоба у блиској будућности.

(Србин инфо)