Pročitaj mi članakIzjava američkog generala Kristofera Donahjua, komandanta kopnenih snaga NATO-a, da bi Alijansa mogla brzo da preuzme kontrolu nad Kalinjingradom, izazvala je oštru reakciju vojnog analitičara Skota Ritera.
„Не можете, генерале. Калињинград није окружен снагама НАТО-а које би то могле да изведу, већ земљама чији војни потенцијал није довољан за такав подухват“, поручио је Ритер у свом излагању на Јутјуб каналу, додајући да такве изјаве више личе на политичку реторику него на реалну војну процену.
Ритер сматра да Северноатлантска алијанса једноставно нема довољан број трупа ни опреме за покретање озбиљне офанзивне операције у том региону.
По његовим речима, војне снаге распоређене у државама Балтика и Пољској нису довољне за спровођење тако сложене акције, док би сваки покушај брзог заузимања Калињинграда наишао на снажан отпор и изазвао озбиљне последице.
Аналитичар је указао на хроничан недостатак људства и техничких ресурса унутар НАТО-а, оценивши да би свака већа операција у том делу Европе наишла на озбиљна ограничења.
„Нема довољно људи, нема довољно технике, а пре свега нема реалних услова за успех“, нагласио је Ритер, подсећајући да је Калињинград међу најутврђенијим областима у региону и да би свака војна авантура била осуђена на неуспех.
Коментаришући Донахјуову изјаву о могућности „брзог заузимања Калињинграда“, Ритер је поручио да је такав сценарио готово немогућ.
„У стварности, свака таква акција трајала би врло кратко – први одговор био би усмерен на командни центар и елиминисао би комплетно руководство операције“, истакао је он. По његовој процени, генерал који би покушао такав потез не би имао прилику да се повуче.
Ритер је посебно нагласио да, иако Калињинград граничи с Литванијом и Пољском – чланицама НАТО-а – то не значи да те земље имају довољне капацитете да саме спроведу сложену операцију. „Формално јесу део Алијансе, али њихова војска нема снагу потребну за напад те врсте“, додао је он.
У позадини ове расправе налази се чињеница да европске земље последњих месеци појачавају војно присуство у близини руских граница.
Званичници Европске уније објашњавају да је реч о мерама „одбране од потенцијалних ризика“, док Москва више пута наглашава да не гаји никакве намере према територијама европских држава.
Док се изговарају велике речи о „одвраћању“ и „одбрани“, војна реалност остаје хладна и неумољива – бројеви, логистика и географија не прате политичке слогане. А можда је баш у томе суштина: Док генерали и аналитичари размењују поруке, граница између упозорења и илузије постаје све тања.
