Pročitaj mi članakDa se u Jugoslaviji nije smelo loše pričati o Titu ni u svoja četiri zida, svedoči priča o Ženi Lebl, koja je na Golom otoku završila nakon što je ispričala vic o Josipu Brozu Titu, prenosi index.hr.
Тада се Тито славио као божанство, певале су му се песме, а један од најпознатијих “Друже Тито, љубичице бела”, коштао је младу новинарку Жену Лебл две и по године затвора на Голом отоку, где је завршила са само 22 године.
О новинарки Жени Лебл, Београђанки јеврејског порекла која је преживела и нацистички логор и Голи оток, ретко се писало у мејнстрим медијима. Један од ретких текстова о њој 2013. године објавила је Политика, лист у коме је радила све док није ухапшена због вицева о Јосипу Брозу Титу, које је испричала једног јутра у редакцији.
Колега јој је једном испричао виц о томе како је Југославија победила на међународном такмичењу цвећа јер је имала белу љубичицу од 100 килограма, алудирајући на песму “Друже Тито, љубичице бела, тебе воли омладина цела“. Пошто је тај виц препричавала по редакцији, дошла су два удбаша, јер је Жена, како су рекли, говорила против Тита и није пријавила народног непријатеља од којег је чула спорни фазон.
“Одвели су је у затвор УДБ-е Главњача, па у логор Рамски рит, па на Забел, Гргур и Голи оток. У пет затвора, где је била од априла 1949. до октобра 1951. године, од ње је тражено да се предомисли и призна кривицу. Накнадно је искључена из Удружења новинара“, стоји у тексту о Жени објављеном у Политици у јулу 2013. године.
Када се Југославија распала, Жени Лебл је објавила књигу “Љубичица бела”, која је постала бестселер у Израелу. Описала је страшна искуства у затворима, а најшокантније је искуство са Голог отока. Многи до тада нису ни знали да на Голом отоку има жена.
“Само жедни знају да цене воду. Били смо окружени морем, а били смо жедни до лудила. Научили смо колико је компликовано ишчупати стену из њеног природног окружења. Тада сазнате да камен има куцајући жиле и тамо где треба да га растворимо. Ми смо извлачили темеље стена које су ту биле вековима, мењали смо природу. Девојчице су се претварале у старице, испадали су им зуби, разболеле су се када је до њих стигла вест да су их деца, мајке и мужеви напустили јер су постали непријатељи народа“, сведочи Лебл.
