Pročitaj mi članakDok opozicija bivšeg predsednika Srpske optužuje za izdaju, u javnosti se govori da su uslovi za ukidanje sankcija Dodiku i njegovom saradnicima mnogobrojni. Od prihvatanja ulaska BiH u Severnoatlatsku alijansu do predaje državne imovine što je za njega godinama bila „crvena linija“.
Министарство финансија Сједињених Америчких Држава уклонило је са листе санкција Канцеларије за контролу стране имовине (ОФАЦ) бившег предсједника Републике Српске Милорада Додика, чланове његове породице и бројне друге функционере из Републике Српске, међу којима и члана Предсједништва БиХ Жељку Цвијановић и предсједника Народне скупштине Српске Ненада Стевандића, што је Радар и најавио прије неколико дана.
На листи санкционисаних особа и компанија су се, поред Милорада Додика, налазили и чланови његове породице, као и бројне компаније наводно повезане са њим, укључујући Алтернативну Телевизију (АТВ), Фруит Ецо, Агапе, Глобал Либертy, Проинтер, К-2 и многе друге фирме.
Поред Милорада Додика и Жељке Цвијановић, са листе су уклоњени и други званичници Републике Српске, међу којима су Сташа Кошарац, Ален Шеранић, Драган Станковић, Петар Ђокић, Перо Букејловић, Ненад Стевандић, Радован Вишковић, Синиша Каран. У одлуци ОФАЦ-а наведено је да су предузете измјене и ажурирања листе у складу са важећим прописима, те да ова промјена омогућава ослобађање имовине и трансакција које су претходно биле блокиране санкцијама.
Захвалница Трампу
„Конструктивно дјеловање Скупштине Републике Српске задњих седмица требало би побољшати ниво стабилности у Босни и Херцеговини, а омогућиће партнерство са Сједињеним Државама засновано на обостраним интересима, привредним потенцијалима и заједничком просперитету. Наставићемо блиско сарађивати са политичким и осталим актерима из цијелог политичког спектрума у Босни и Херцеговини како бисмо промовисали заједничке приоритете,“ наведено је у саопштењу ОФАЦ-а.
Додик је под америчким санкцијама од 2017. године када је на „црну листу“ стављен због опструкције Дејтонског мировног споразума. Санкције су проширене 2022. и 2023. године и оне су укључивале оптужбе за корупцију, подривање уставног поретка БиХ и злоупотребу јавних ресурса. Жељка Цвијановић је стављена под америчке санкције у јулу 2023. године због подршке законима и политичким потезима који су оцијењени као пријетња функционалности институција БиХ.
Додик је изјавио да одлука америчке администрације о укидању санкција њему и његовим сарадницима није само правна, већ и морална рехабилитација истине о Републици Српској и свима који јој часно служе. Захвалио је америчком предсједнику Доналду Трампу што је, како је рекао, исправио велику неправду.
„Ту неправду су створиле Обамина и Бајденова администрација. Све оно што је изговорено против нас била је лаж и пропаганда на којима је изграђен велики неред који је створио Кристијан Шмит. То је неред који се сада мора почистити. Онима који су ових година ликовали и вјеровали у туђе лажи могу опростити све осим година које смо изгубили зато што су вјеровали да ће Република Српска пасти. Данас је јасно да никада неће пасти,“ поручио је Додик.
Незванични извори говоре да укидање санкција долази као плод договора САД-а и Додика о томе да Додик након правоснажне пресуде Суда БиХ мора напустити функцију предсједника Српске и именовати вршиоца дужности. Након што је Скупштина Републике Српске изабрала Ану Тришић Бабић за в.д. предсједника Српске, Америка постепено укида санкције и осталим Додиковим сарадницима.
Једини члан Додиковог СНСД-а који је остао на „црној листи“ је Саво Цвијетиновић из Лопара. Он је члан Извршног одбора СНСД. Њему су санкције уведене 2023. године због повезаности са Русијом. Цвијетиновић је представник компаније БН Инжињеринг са сједиштем у Републици Српској која је у власништву бившег замјеника начелника војног ваздушног саобраћаја у Оружаним снагама Русије и бившег команданта компоненте ваздушног саобраћаја руске војске.
„БН Инжињеринг је омогућио илегални трансфер хеликоптерских мотора произведених у Украјини у Русију преко БиХ. Цвијетиновић је санкционисан зато што јесте или је био на челу, зато што је био званичник, виши извршни службеник или члан управног одбора БН Инжињеринга,“ наведено је из Министарства финансија САД.
Оптужбе опозиције
Предсједник опозиционе Листе за правду и ред Небојша Вукановић каже како ће вријеме показати шта је Додик морао да изда и на шта је морао да се обавеже да би санкције биле скинуте. У јавности се говори да су услови многобројни – од прихватања НАТО пута БиХ до прихватања државне имовине што је за Додика годинама била „црвена линија“ коју никада није био спреман да пређе.
„Видјећемо шта је Додик обећао и шта ће морати дати Американцима. Нудио је својевремено комплетан литијум који Република Српска има. Не би ме чудило да је и то договорено. Скупштина Српске је повукла Закон о имовини, стога можемо очекивати и да се имовина РС ускоро укњижи као државна имовина,“ сматра Вукановић.
Члан Предсједништва СДС-а Александра Пандуревић такође сматра да ће цијена скидања санкција бити огромна. Она додаје да ће ту цијену платити Република Српска и њени грађани. Српска демократска странка је, подсјећа она, већ 20 година под санкцијама САД.
„Ми смо двије деценије на „црној листи“ ОФАЦ-а. И никада нисмо трговали. Додик је за породичне санкције на берзу ставио Републику Српску и инсталирао је НАТО в.д. предсједницу. Велико је питање колико је стотина милиона марака наших пара уложено у овај напор да се сви они скину са „црне листе“,“ – казала је Александра Пандуревић.
Шеф Клуба посланика СНСД-а у НСРС Срђан Мазалица додаје како укидање америчких санкција није резултат трговине, ни „крај приче“, али јесте симболична порука, јер никад ниједном Србину санкције нису укинуте. То је, тврди он, порука разумијевања, партнерства и поштовања, али и темељи којима се чува Република Српска.
Предсједница Народног фронта Јелена Тривић истиче како је више него очигледно да талас скидања санкција долази одмах након капитулације и издаје у Народној скупштини од стране скупштинске већине. Она сматра да су избор в.д. предсједнице Српске и повлачење свих закона, па и оног о непокретној имовини, чиме је имовина Српске предата на одлучивање ОХР-у, кључне ствари због којих су укинуте санкције функционерима СНСД-а.
„У замјену за укидање санкција, Додик је од Републике дао много. Прије свега имовину која је била наша црвена линија, а за коју ће ускоро Шмит наметнути Закон о државној имовини, те убрзан пут у НАТО што је, такође, један од његових кључних уступака. Додатно, обесмишљене су институције Српске. Република Српска је данас, у погледу уставно-правног положаја, у много горој позицији него прије три године када је почела ова криза. Немамо имовину, мораћемо у НАТО, а зашто – па да би се укинуле санкције Додику и људима око њега – казала је Тривићева сматрајући да се то деси кад се српски национални интереси ставе на преговарачки сто и њима тргује у замјену за лични комодитет.
Српска демократска странка (СДС) и даље остаје на листи санкционисаних ентитета, као и функционери ове странке. Потпредсједник Народне скупштине Републике Српске и посланик Српске демократске странке (СДС) Драгомир Васић рекао је да није добио никакво обавјештење о евентуалном укидању санкција.
Васић је недавно открио да је из Кабинета предсједника Републике Српске добио позив да потпише пуномоћ адвокатској канцеларији која је ангажована око укидања америчких санкција, односно брисања са ОФАЦ листе на којој се налази од 2003. године. Он је на ту листу прво стављен због мреже подршке Радовану Караџићу, а када је он ухапшен, стављен је на листу због мреже подршке Ратку Младићу.
„Потпуно је јасно да је на сцени велеиздаја и жао ми је што сада у кривичном законику није нормирано кривично дјело велеиздаја које се најстроже кажњавало. Јавно бих питао Додика за колико је продао Републику Српску? Евидентно је да је Српску продао, да је трговао српским националним интересима, да је понизио Републику Српску, уништио њене институције, а онда је, као на тацни, предао странцима,“ казао је в.д. предсједника СДС-а Јовица Радуловић.
Последњи чин драме
Остаје још један чин у овој драми која се игра мјесецима: Уставни суд БиХ на ванредној сједници у уторак, 4. новембра, требало би да разматра апелацију Милорада Додика против пресуде Суда БиХ који га је као предсједника Републике Српске осудио на годину дана затвора и шест година забране политичког дјеловања због непоштовања одлука Кристијана Шмита.
Додику је суђено за кривично дјело које је уведено у Кривични закон БиХ на основу одлуке Шмита. Апелација на пресуду Суда БиХ поднесена је Уставном суду БиХ, јер је то неопходан корак да би се овај случај могао наћи пред Европским судом за људска права у Стразбуру. Та сједница Уставног суда БиХ, чији ће епилог у великој мјери одредити како политичку судбину Милорада Додика тако и уставног поретка Босне и Херцеговине, заказана је за 4. новембар у 13 часова.
Уколико Уставни суд БиХ – који ради у крњем саставу зато што у свом саставу нема двојице судија са територије Републике Српске – одбије Додикову апелацију, пресуда Суда БиХ у пуном обиму остаје на снази. С друге стране, усвајање апелације би водило и у правцу укидање пресуде Суда БиХ и потенцијално враћања предмета на поновно одлучивање.
Подсјећамо, Додиков правни тим од Уставног суда БиХ је затражио привремену мјеру забране извршења, односно „замрзавање“ пресуде до њихове коначне одлуке. По основу правоснажности пресуде Суда услиједила је и одлука Централне изборне комисије БиХ којом је Додику одузет мандат предсједника Српске, а потом је усвојен акт којим су пријевремени избори заказани за 23. новембар.
