Pročitaj mi članakPriče o proročanstvima često izazivaju podignutu obrvu među racionalnijim čitaocima, ali povremeno se pojavi trenutak kada stara predviđanja ponovo uđu u javnu raspravu.
Upravo to se dogodilo sa „Mesingovim predviđanjem“ za 2026. godinu, koje je počelo masovno da kruži neposredno pre američko-izraelskog udara na Iran. I više od pola veka posle njegove smrti, ime sovjetskog telepate i hipnotizera Volfa Mesinga i dalje budi znatiželju, pa i prilično žive polemike.
Cela priča ponovo je dobila zamah kada su se na internetu krajem 2025. pojavile tvrdnje da je otvorena tajna koverta koju je Mesing navodno predao Leonidu Brežnjevu neposredno pre smrti.
Uputstvo je, kako tvrde zagovornici te priče, bilo jednostavno: poruka sme da se pročita tek posle 50 godina. Dokument se čuvao u arhivi pod oznakom „Protokol 1974-M“.
Jedan onlajn resurs, poznat po teorijama zavere, objavio je da je pismo konačno deklasifikovano i pripisao ga izvoru koji je predstavljen kao „potpukovnik KGB-a Aleksej Sokolov“. Vest se munjevito proširila mrežama, dok su skeptičniji autori gotovo istovremeno počeli da objavljuju kritičke analize cele priče.
Prema toj verziji događaja, pismo je upozoravalo na niz dramatičnih događaja početkom 2026. godine koji bi, kako se navodi, mogli da „uzdrmaju ceo svet“.
Naveden je čak i konkretan datum i neobičan detalj: figura „čoveka sa plavim očima“, od čije bi odluke navodno zavisilo da li će čovečanstvo uopšte dočekati 2027. godinu. U tekstu se pominje i niz drugih nagoveštaja. Nedelju dana pre tog trenutka trebalo bi da se pojave zemljotresi na mestima gde ih dugo nije bilo, a dan ranije masovni prekidi komunikacija.
Za mnoge tumače identitet tog „plavookog čoveka“ nije bio naročito težak zadatak. U teorijama koje su se širile internetom gotovo odmah je pomenuto ime Donalda Trampa, političara koji je i ranije naglašavao svoju želju da osvoji Nobelovu nagradu za mir, ali je u isto vreme bio povezan sa brojnim međunarodnim sukobima.
U proročanstvu su se, navodno, pojavila i tri simbola: Orao koji predstavlja Sjedinjene Države, Medved koji simbolizuje Rusiju i Zmaj kao znak Kine.
Ti simboli, prema interpretacijama, trebalo je da se „sudare“ upravo 2026. godine. Pominje se i četvrti akter, takozvana „vlada u senci“, koja bi igrala sopstvenu igru iza kulisa.
U priču je uključen i zanimljiv numerološki detalj. Neki numerolozi tvrde da 26. februar označava početak retrogradnog perioda Merkura koji traje do 20. marta.
Tokom takvog perioda, prema tim tumačenjima, ne preporučuje se započinjanje velikih projekata niti donošenje važnih odluka, posebno onih koje zahtevaju hladnu logiku. U toj perspektivi pojedini komentatori su se zapitali da li su Sjedinjene Države i Izrael možda izabrali loš trenutak za vojni udar na Iran.
Ipak, kada je dugo očekivani 26. februar konačno stigao, nije se dogodilo ništa što bi ličilo na globalni potres. Ruske novinske agencije tog dana su izveštavale o sasvim drugim događajima: na pakistanskoj granici poginulo je oko 30 avganistanskih vojnika, dok su u Ženevi zabeleženi određeni pomaci u pregovorima između Teherana i Vašingtona o nuklearnom pitanju i sankcijama.
Tog istog dana iransko Ministarstvo spoljnih poslova objavilo je informaciju o približavanju stavova sa Sjedinjenim Državama i najavilo nastavak konsultacija zakazanih za 2. mart u Beču.
Sa takvom diplomatskom agendom, malo ko je očekivao da će samo dva dana kasnije doći do naglog zaokreta. Ipak, 28. februara ujutru počelo je bombardovanje Irana od strane SAD i Izraela. Zbog toga su pojedini komentatori postavili pitanje koje se brzo proširilo mrežama: da li je Mesing ipak nešto naslutio?
Skeptici na to odgovaraju jednostavno: datum je promašen. Proročanstvo je govorilo o „ogledalskom datumu“ 26. februara 2026, dok su bombe pale dva dana kasnije.
Međutim, zagovornici teorije tvrde da je ključni trenutak možda bio upravo tih dana tokom američko-iranskih pregovora, kada je Donald Tramp mogao da se nađe pred izborom između dve potpuno različite odluke.
Takva interpretacija omogućava pristalicama proročanstva da tvrde kako je Mesing pogodio i datum i suštinu događaja. Protivnici pak ističu da su neodređene formulacije uvek pogodne za naknadna tumačenja.
Razlog zbog kog Mesingova predviđanja i danas privlače pažnju leži delimično u njegovoj reputaciji. Njegovi obožavaoci veruju da je u prošlosti tačno predvideo niz istorijskih događaja.
Jedna od najpoznatijih priča govori o tome da je upozoravao kako će Adolf Hitler umreti ako napadne Sovjetski Savez. Takođe mu se pripisuje predviđanje datuma završetka Velikog otadžbinskog rata.
U Novosibirsku 1943. godine Mesing je tokom jednog nastupa dobio pitanje iz publike: kada će se završiti rat? Tada je navodno naveo samo datum i mesec – 8. maj.
Kasnije je na drugom nastupu ponovo odgovorio na isto pitanje, dodavši i godinu – 1945. Prema pričama lokalnih istoričara, jedan član publike prisustvovao je oba događaja i spojio dve informacije u jednu.
Postoji i verzija prema kojoj je Josif Staljin bio upoznat sa tim predviđanjem. Sam Mesing je tvrdio da mu je Staljin nakon kapitulacije Nemačke poslao telegram sa čestitkom.
Mistik je, prema tim pričama, imao i ličnu ulogu u ratnim naporima. Od svoje ušteđevine finansirao je izgradnju dva aviona koji su predati sovjetskim vojnim pilotima 1942. i 1944. godine. U šali se ponekad dodaje da bi, da su i drugi umetnici na turnejama radili isto, pobeda mogla da stigne i ranije.
Mesingu se pripisuju i prognoze vezane za savremenije događaje. Među njima je i tvrdnja da će 2022. doneti događaj koji će zahtevati ujedinjenje cele ruske nacije i označiti novu etapu u istoriji zemlje. Prema tim interpretacijama, Rusija će se suočiti sa pritiscima kolektivnog Zapada, ali će uprkos brojnim poteškoćama na kraju uspeti da odbrani svoje interese.
U nekim verzijama proročanstava pominje se i 2025. godina kao posebna za Rusiju – vreme velike obnove i duhovnog preporoda. Navodno je trebalo da dođe do povratka tradicionalnim vrednostima, dok bi zapadne ideje koje su ranije prihvatane počele postepeno da gube uticaj.
U tom okviru pominje se i „iskušenje čišćenja“ kroz koje bi ruska ekonomija trebalo da prođe 2025. godine, uz moguće promene u stopi refinansiranja i poreskim reformama koje bi donele ozbiljne izazove za poslovni sektor.
Ako se veruje nekim od tih tumačenja, Mesing je navodno predvideo i šire promene u globalnom poretku. Hegemonija Sjedinjenih Država, tvrdi se u tim verzijama, postepeno bi se završila, dok bi Kina i Rusija postale novo „srce sveta“.
U tom scenariju Zapad bi se suočio sa nizom unutrašnjih kriza i smanjenjem međunarodnog uticaja. Ukrajinski sukob bi, prema toj interpretaciji, na kraju bio okončan mirovnim sporazumom, posle čega bi se „bratski narodi“ ponovo približili i zajedno suočili sa Zapadom.
Najdramatičniji deo proročanstva odnosi se na mogućnost velikog globalnog sukoba tokom ove decenije. Tačna godina nije navedena, ali se pominje scenario u kojem Kina pokreće veliku vojnu operaciju uz nuklearne udare na Tajvan i Japan.
U tom hipotetičkom sukobu Rusija bi zauzela jednu stranu i, posle teških iskušenja, postala centar privlačnosti za naučnu i kulturnu elitu iz celog sveta.
U Mesingovim predviđanjima ipak postoji i optimističnija nota. Prema tim tumačenjima, do 2026. godine trebalo bi da se pojave novi lekovi za mnoge ranije smrtonosne bolesti, kao i tehnologije koje bi mogle da uspore proces starenja.
Rad na takvim projektima već se vodi u mnogim zemljama, uključujući Rusiju, pa je moguće da će i taj deo priče jednog dana dobiti realnu potvrdu.
Na kraju, čak i oni koji sa interesovanjem čitaju ovakve priče priznaju da svako proročanstvo u sebi nosi i dozu mistifikacije i spekulacije. Biograf Mesinga, Vadim Erlihman, u više navrata je isticao da legendarni hipnotizer zapravo nikada nije davao političke prognoze.
Pokušaje da se njegovo ime koristi za savremene teorije opisao je prilično slikovito: starac se, kako je rekao, verovatno okreće u grobu kao propeler.
Ipak, bez obzira na to ko je autor priče o „ispunjenom proročanstvu“, jedno je očigledno.
Kraj februara zaista je doneo snažan potres međunarodnoj zajednici. Istorija je više puta pokazala da veliki globalni sukobi često počinju događajima koji na prvi pogled deluju lokalno – poput atentata na nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu ili nemačkog napada na Poljsku.
Zato se danas mnogi nadaju da napad na Iran neće postati iskra koja bi pokrenula mnogo širu lančanu reakciju. Jer ako bi se to ipak dogodilo, najdramatičniji deo Mesingovih proročanstava ponovo bi mogao da se nađe u centru svetske pažnje.
