Иако се ова промена на први поглед чини безначајном, стручњаци упозоравају да може имати мерљиве последице на људски организам, посебно у првим данима након преласка на ново време.

Кључни проблем лежи у нарушавању циркадијалног ритма, унутрашњег биолошког сата који регулише спавање, будност, хормоне и низ других функција у телу. Тај ритам је уско повезан с изменом светла и таме, па нагла промена времена доводи до својеврсног несклада између организма и околине.

Једна од првих и најчешћих последица јесте мањак сна. Истраживања показују да људи након преласка на летње рачунање времена спавају краће, а умор може потрајати неколико дана.

Овај дефицит сна утиче на концентрацију, пажњу и опште расположење, а повезује се и с повећаним ризиком од саобраћајних несрећа и смањеном продуктивношћу.

Промене не погађају само сан. Стручњаци наводе да померање сата може утицати и на хормоне попут мелатонина и серотонина, који регулишу спавање и расположење.

Тамнија јутра и каснији заласци сунца могу одложити лучење мелатонина, отежавајући успављивање, док мањак јутарњег светла може негативно деловати на расположење.

Осим тога, истраживања указују на шире здравствене последице. Краткорочно, могу се јавити умор, раздражљивост и промене апетита, укључујући појачану жељу за калоричнијом храном.

Дугорочно, поремећаји циркадијалног ритма носе повећан ризик од кардиоваскуларних проблема, гојазности и менталних потешкоћа.

Ипак, стручњаци наглашавају да се већина људи прилагоди новом режиму у року од неколико дана. Како би се ублажили негативни ефекти, препоручује се постепено померање времена одласка на спавање неколико дана унапред, излагање јутарњем светлу и одржавање редовне рутине спавања.

Иако летње рачунање времена доноси дуже и светлије вечери, његов утицај на здравље и даље је предмет расправа међу научницима, а све је више иницијатива које доводе у питање оправданост ове праксе.