Иако се наизглед ради о једноставној промени казаљки за један сат унапред или уназад, ова одлука има шире последице на здравље, продуктивност, привреду и организацију друштва.

Увођењем летњег и зимског рачунања времена настојало се боље искористити дневно светло и смањити потрошња енергије, међутим данас се све чешће поставља питање има ли та пракса још увек смисла.

Расправе о укидању померања сата последњих су година све интензивније, посебно у европским земљама, где су спроведена и јавна саветовања о тој теми.

Док једни сматрају да промена времена доноси уштеде и дуже светле вечери, други упозоравају на негативне последице на биоритам, сан и опште здравље људи.

Ове године казаљке на сатовима ће се променити раније него претходне године. То није због политичке одлуке или изузетка, већ фиксног правила ЕУ које сваке године збуњује многе људе. У 2026. години казаљке на сатовима ће се померити унапред у ноћи на недељу, 29. марта. Претходне године то је било 30. марта. Зашто је то тако?

Разлог за ранију промену времена је једноставан. У Немачкој и широм ЕУ већ годинама важи исто правило, промена се увек догађа последње недеље у марту (а у јесен последње недеље у октобру).

Будући да дани у недељи у календару сваке године падају другачије, помера се и тачан датум. Понекад је последња недеља касније, понекад раније у месецу.

Управо ће се то догодити ове године. Последња недеља у марту пада 29. марта због чега ће и промена времена бити раније у поређењу са претходном годином. Само правило, међутим, остаје непромењено, преноси Феникс магазин.

Казаљке на сатовима ће се померити унапред 29. марта. У два сата ујутро заправо ће бити три сата ујутро.

Као и обично, казаљке на сату ће 29. марта у два сата ујутро померити унапред на три сата ујутру. Изгубиће се сат сна, али ће дани зато бити дужи . За оне који желе да запамте: У марту се сатови померају унапред, у октобру се померају уназад.