ВЕЛИКИ КУЛТУРНИ ДОГАЂАЈ: Промоција спомен-плоче и изложба о Сави Мркаљу

10:08 14.08.2018.

У среду 15. августа 2018. године од 18 сати у Клубу „Тесла“, Савски трг 9, 1. спрат (преко пута старе Железничке станице).

УЧЕСТВУЈУ:

– Др Момчило Суботић, научни саветник у Институту за свевремену политику;
– Академски вајар Љубуша Манчић, аутор спомен-плоче;
– Глумица Дијана Влаинић Драгин;
– Милорад Ђошић Председник СКЦ „Ћирилица“ из Београда;
– Мирко Радаковић, председник „Крајишког привредника“;
– АКУД „Нови Београд, женска пјевачка група;
КУД „Петрова Гора-Војнић“;
– Синиша Рудан, водитељ.

Спомен-плоча ће бити постављена у Сјеничаку на Кордуну, Република Хрватска, родном месту овог реформатора Српског језика и ћирилице поводом 235. годишњице рођења.

Аутор Спомен – плоче је академски вајар Љубиша Манчић, а рађена је у Уметничкој ливници „Кузма“ у Смедереву

2018. година биће обележена као „Година Саве Мркаља“:

1. Изложбом у Требињу и Виндзору (Канада).
2. Трибином у Трстенику.
3. Научним скупом у Београду, СКЦ „Ћирилица“ 4. октобра 2018. године.
4. Отркивањем спомен-плоче у Сјеничаку, на Кордуну за храму Свете Петке за храмовну славу 27. октобра 2018. године.
5. Изложбе су до сада организоване у Чикагу (април) и Оквилу-Канада (почетком августа).
6. У оквиру презентације српске културе у Паризу у јуну је одржана презентација о животу и делу Саве Мркаља.
7. Припрема Сабраних дела Саве Мркаља аутора проф. Др Душка Певуље са Бањалучког универзитета.
8. Формирање Музеја Саве Мркаља у његовом родном месту Сјеничаку на Кордуну. План је да се откупи аутентична кордунашка кућа-брвнара и у порти сеоског храма постави и уреди као музеј са сталном музејском поствком о Сави Мркаљу. На тај начин би се сачувала аутентична кордунашко-сјеничарска кућа-брвнара али и сећање на овог спрског великана. Нажалост, на Кордуну се данас краду куће-брвнаре, а формирањем Музеја Саве Мркаља желимо да сачувамо и такове куће.

КО ЈЕ БИО САВА МРКАЉ?

Српски филолог, први реформатор српске ћирилице и језика, филозоф, ђакон и песник и један од најпросвећенијих Срба са почетка 19. века Сава Мркаљ рођен је 1783.године у Сјеничаку на Кордуну (Војна крајина). У свом делу Сало дебелога јера либо азбукопротрес објављеном у Пешти 1810. године залагао за реформу тадашњег застарјелог и неразумљивог правописа и тражио примјену фонетског писма базираног на народном језику и правила „пиши како говориш“.

Тадашњу старословенску и црквенословенску ћирилицу, која је имала више од 40 слова, свео је на 29, од којих су 24 у данашњој српској азбуци. Овим идејама утицао је на Вука Караџића који је у Писменици 1814. године употребио Мркаљеву азбуку:

Прву писменост Сава Мркаљ је стекао у Сјеничаку на Кордуну, богословију је завршио у Плашком, Архигимназију у Загреб, студиј филозофије и математике у Пешти. У српском манастиру Гомирје замонашио се као јеромонах Јулијан. Умро је у Бечу 1833. године.

Основна школа Сава Мркаљ у Бусијама носила би име по знаменитом Србину са којима становници овог београдског насеља деле заједничко крајишко порекло.

ЋИРИЛИЦА – лакмус тест за нашминкане фашисте и антисрбизам https://t.co/TqzW8xHio3

— СРБИН инфо (@srbininfo) August 13, 2018

ЛИТЕРАТУРА О САВИ МРКАЉУ

1. Меша Селимовић: За и против Вука, Beograd, 1967.
2. Гојко Николиш: Сава Мркаљ – повијест о једном страдалнику, СКД „Просвјета“, Загреб, 1980.
3. Сава Мркаљ: Песме и списи, СКД „Сава Мркаљ“, Топуско, 1994. приредио Жарко Ружић.
4. Вукосава Опачић – Лекић: Сава Мркаљ: живот и дјело, „Матица српска“, Нови Сад, 1978.
5. Милош Окука: „Сало дебелог јера либо азбукопретрес“ Сава Мркаљ у старом и новом руху, „СКД Просвјета“, Загреб 2010.
6. Мала енциклопедија Просвета – Општа Енциклопедија (М-Ш). Издавачко предузеће „Просвета“, Београд, 1959.
7. Ђорђе Рајковић: Изабрани списи – Биографије књижевника, Матица српска, Нови Сад, 1950.
8.An den Anfängen der serbischen Philologie. Salo debeloga jera libo azbukoprotres von Sava Mrkalj (1810-2010). Herausgegeben von Gordana Ilić Marković, Anna Kretschmer und Miloš Okuka, Frankfurt am Main, 2012.
9. Сава Мркаљ: Сало дебелог јера либо азбукопретрес (приредио Александар Младеновић), Матица Српска, Нови Сад 2010.
10. Милан Могуш и Јосип Вончина: „Сало дебелог јера либо азбукопретрес“ Саве Мркаља, ЈАЗУ, Загреб 1983.
11. Јован Скерлић: Историја новије српске књижевности, Завод за уџбенике, Београд 2006.
12. Књижевна христоматија – Из културне баштине српског народа у Хрватској, Просвјета, Загреб 1979.
13. Станко Кораћ: Преглед књижевног рада Срба у Хрватској, Просвијета, Загреб 1987.