Мој дилбере, рођо моја
(Народна староградска песма; стихови: Милорад Петровић Сељанчица; пева: Зора Дремпетић; свирају: Тамбурашки оркестар Максе Попова)

Мој дилбере,
душо моја, што ми ти је?
Да ти на ме жао није
те си тужан у вечере,
мој дилбере.

Рођо моја,
кад би знала шта ме боле,
још како те дилбер воле,
не би тако мајка твоја,
рођо моја!

Мој дилбере,
хитај дома, купи свате,
запроси ме од мог тате.
Бићу твоја, имај вере,
мој дилбере.

МИЛОРАД ПЕТРОВИЋ СЕЉАНЧИЦА (1875—1921)

Учитељ и песник Милорад Петровић Сељанчица написао је много познатих песама које су доживеле трајно музичко уобличавање познатих и непознатих музичких стваралаца.

Сетимо се само песама: „Јесен стиже, дуњо моја“, („Не варај јарана“), „Мој, дилбере, рођо моја“, „Чујеш, чујеш, душо“, „Не лудуј, Лело“ и друге. Али, најдинамичнија, песма одушевљења, националне чежње и веселог духа и даха, свакако је „Играле се делије“. Ове стихове компоновао је Божидар Јоксимовић и 1919. унео је у своју свиту „Песме из младости“.

Жарко Петровић
„Његове песме ушле су у народ и певају се још а да се скоро сасвим заборавило ко је њихов аутор. Готово да нема значајног српског композитора који није музички обрадио (најчешће за хор) неку његову песму. Сељанчица је почетком двадесетог века био песник којег су, управо због апсолутне доминације звучног над семантичким, пригрлили српски (и други) композитори: Исидор Бајић, Станислав Бинички, Јосип Берса, Јаков Готовац, Антун Доронић, Бладимир Ђорђевић, Даворин Јанко, Божидар Јоксимовић, Драгутин Јелачић, Петар Коњовић, Петар Крстић, Јосиф Маринковић, Коста Манојловић, Милоје Милојевић, Стеван Мокрањац, Иван Матетић – Роњгов, Јован Србуљ, Роберт Толингер, Стеван Христић…“

Ознаке: Зора Дремпетић, Милорад Петровић Сељанчица, Мој дилбере рођо моја, песма за лаку ноћ, романса, Србија, староградска песма, Тамбурашки оркестар Максе Попова