Прочитај ми чланак
Некад су овај град звали мали Париз а сад га зову мање рогобатно, једноставно селендра. Тај стрмоглави прелаз из туђег, неприродног у пријатно и драго окружење је подсећао на скок са једне од новогодишњих скакаоница током, дакле, новогодишњих празника.
Једног дана сам се пробудио и погледао кроз прозор као и обично не размишљајући превише. Иначе, мој стан гледа на прелеп парк, просто рај на земљи. У том часу се небом приближавао хеликоптер и слетео баш ту, из њега је изашла цура, па оно четири пет банки, узела микрофон и почела да се захваљује. Тек сам тада спазио хрпу лудака уоколо. Неки у костимима, било је риба колико хоћеш, плаве, црне, ма оригинал Ходоровски.
Драо сам се пар минута да ми објасне који је то курац, јел то нека маскерада, није ни први мај ни Нова година, ништа ми није било јасно. Онда су се ти и такви ликови лагано почели да приближавају кабини хеликоптера и да узимају неки предмет. Личио је на књигу, али то би било превише. Ишли су полако, хипнотисано и узимали књигу као у цркви на причешћу кад узимају хостију. Онда су формирали групе од по пет шест, отварали књигу и читали наглас.
Приметио сам да су им очи грозничаво светлеле и само би с времена на време понеки пао, као да је стондиран. Ова цура што је прва изашла поче да виче, ово ми је пета књига, следбеници моји, ово ми је пета књига, пет дана има у години, пет сунаца на небу, љуби вас ваша Симонида.
И онда је кренуло, однекуд излетеше девојке као из неких француских кабареа, крену музика, да га јебеш каква музика, ови све заједно са књигама почеше да се љубе и да наизменично певају. Прво један ћелави дебели, затим неке маторе. Нисам више могао да издржим, почео сам да урлам.
У том тренутку се поред мене створио неки лик, видиш кримос, нема грешке, и рече ми: немој да ти јебем мајку, ово је књига о мени, и о онима тамо. Тамо су били неки у црним оделима и са црним наочарима. Рекох му, извини, пријатељу, пре пар дана сам изашао из Лазе, мора да је ово био неки напад.
Завукао сам се у собу и нисам промолио нос до сутра. За сваки случај, сутрадан сам опрезно изашао напоље и угледао једну од књига. Лежала је на земљи. Ни сам не знам зашто, али прво сам отворио део са импресумом. За број примерака је писало 6.767.324. Одмах сам отишао на комп да проверим значење тог броја.
