Подешавања / Settings

Не знам да ли сам ти то причао,
Не, сигурно нисам, видиш оно поље
Како се лагано пали белилом,
То су летње латице,

Док сам ходао покушавајући
да пронађем извор из ког је потекла
замућена слика сопственог пута
посутог лишћем израслим у дотицају

Она је живела у малом стану
на периферији тога града под мостовима, знала је
да се смеје као да је са неког руског села
да плаче као месец октобар
и да ти прода причу док трепнеш.

Тамо су били неки у црним оделима и са црним наочарима. Рекох му, извини, пријатељу, пре пар дана сам изашао из Лазе, мора да је ово био неки напад.