Прочитај ми чланак
У среду 11. јула навршава се 30 година од смрти књижевника Меше Селимовића (1910–1982)
Селимовићев роман „Дервиш и смрт“ добио је све значајније домаће књижевне награде а тај, као и његов роман „Тврђава“, преведени су на више језика широм света.
Мехмедалија Меша Селимовић је рођен у Тузли 1910. године. После завршеног Филозофског факултета у Београду до почетка Другог светског рата радио је у Тузли као професор трговачке школе и потом гимназије.
Затворен је 1942, а идуће године је прешао се на слободну територију. До краја Другог светског рата био је припадник Народноослободилачког покрета, између осталог и политички комесар Тузланског одреда. После рата је радио као наставник Више педагошке академије у Сарајеву и тек основаном Сарајевском универзитету, био је директор Боснафилма, Народног позоришта у Сарајеву и главни и одговорни уредник издавачког предузећа „Свјетлост“.
Због пригушеног сукоба с тадашњим политичким руководством БиХ, напустио је Сарајево и са породицом се преселио у Београд.
Уз Селимовићеве породичне прилике је везан један, у то време, необичан догађај, окарактерисан и као скандал. Селимовић је, наиме, неколико година био изван чланства Комунистичке партије која га је 1947. године казнила на тај начин јер је невенчано живео са својом будућом супругом Дарославком Даром Божић, коју је његова прва супруга, у партијским и правосудним органима оптуживала између осталог и да је „бивша буржујка“. Уследили су истрага и саслушања, приговарано му је што о томе није обавестио партију, али је после неколико година ипак враћен у чланство партије.
Селимовић је аутор збирки приповедака „Прва чета“ и „Туђа земља“ (1957). Његови су романи „Тишине“ (1961), „Магла и мјесечина“ (1965), „Дервиш и смрт“ (1966), „Тврђава“ (1970), „Острво“ (1974). Написао је студије и есеје „За и против Вука“ (1967), „Есеји и огледи“ (1966). Аутобиографски спис „Сјећања“ објавио је 1957. године.
Селимовић је умро 11. јула 1982. а сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Београдске „Вечерње новости“ су награди за књигу године, која је једна од најпрестижнијих књижевних награда у Србији, дали име Меше Селимовића. У анкети тог листа је 2000. године „Дервиш и смрт“ проглашен за најбољу српску књигу 20. века у прози. Тај роман проглашен је и за најбољи међу свим добитнитицма НИН-ове награде у првих 50 година доделе тог признања.
Танјуг
