Прочитај ми чланак
На данашњи дан 1899. године умро је српски државник и историчар Јован Ристић, вођа Либералне странке, један од најзначајнијих српских дипломата уопште, члан Друштва српске словесности и потом Српске краљевске академије, два пута члан намесништва малолетним владарима и четири пута председник владе Србије.
По окончању студија у Француској и у Хајделбергу, вратио се у отаџбину и убрзо је постављен за шефа српског посланства у Истанбулу. Током боравка у Турској од 1861. до 1867. успешно је окончао преговоре о опозивању турских гарнизона из утврђених градова Србије. Министар иностраних послова је у раздобљу од 1867. до 1888. председник владе Кнежевине и Краљевине Србије у више наврата. Намесник малолетног кнеза Милана Обреновића постао је 1868. а од 1889. малолетног краља Александра Обреновића.
Као намесник кнеза Милана највише је допринео доношењу новог устава 1869. а 1878. успешно је заступао Србију на Берлинском конгресу. Одбио је 1881. да потпише споразум са Аустро-Угарском, сматрајући да ће Србију учинити економски зависном од Двојне Монархије, због чега је поднео оставку на положај шефа владе. По повратку на власт 1887. и касније као регент краља Александра настојао је да Србија ослонац нађе у Русији, а у унутрашњој политици покушао је да сузбије утицај радикала, али је положај регента напустио 1893. пошто је краљ Александар уз подршку радикала извршио државни удар. Дела: „Спољашњи одношаји Србије 1848-1872“, „Дипломатска историја Србије за време српских ратова за ослобођење и независност 1875-1878“.
Данас је уторак, 4. септембар, 248. дан 2012. До краја године има 118 дана.
1669. – Венеција је предала Турцима грчко острво Крит, не успевши да се одупре опсади започетој 1648.
1768. – Рођен је француски писац и дипломата Франсоа Рене Шатобријан, сјајан стилиста који је снажно утицао на француску књижевност. После рањавања у једној борби против пристралица Француске револуције 1792. емигрирао је у Енглеску, где је остао до 1800. По повратку на власт династије Бурбон 1814, био је дипломата и шеф француске дипломатије. Повукао се из политике 1830. после Јулске револуције и пада краља Шарла X. Читавог живота остао је доследни реакционар. Дела: „Дух хришћанства“ (чији су део кратки романи „Атала“ и „Рене“), поема у прози „Мученици“, „Пут из Париза у Јерусалим“, „Успомене с ону страну гроба“, епопеја о америчким Индијанцима „Les Natchez“, политички списи „Историјски, политички и етички есеји о прошлим и садашњим револуцијама разматраним у односу на Француску револуцију“, „О Бонапарти и Бурбонима“.
1781. – Шпански насељеници су – под називом „Град наше госпе краљице анђела“ (El Pueblo de Nuestra Senora La Reina de Los Angeles) – основали град Лос Анђелес.
1809. – Рођен је пољски писац Јулиуш Словацки, творац пољског романтичарског позоришта, мајстор језика и форме. Дела: збирке песама „Поезија“, поеме „Анхелли“, „У Швајцарској“, „Бењовски“, „Час мисли“, „Краљ-Дух“, драме „Кордијан“, „Фантази“, „Мазепа“, „Миндове“, „Марија Стјуарт“, „Хорштињски“, „Саломејин сребрни сан“, трагедије „Баладина“, „Лила Венеда“.
1824. – Рођен је аустријски композитор и оргуљаш Антон Брукнер, касноромантичар који је стварао под утицајем Лудвига ван Бетовена и Рихарда Вагнера. Дела: девет симфонија, осам миса, кантате.
1862. – У Цариграду је потписан протокол поводом спора Србије и Османског царства после убиства једног српског дечака на Чукур чесми у Београду и сукоба између Турака и Срба који је из тога произашао. Цариградским протоколом Турцима је наложено да напусте српске градове (тврђаве), укључујући Београд.
1870. – Француска је постала република, чиме је окончано Друго царство Наполеона III.
1884. – Из Београда је кренуо први свечани воз на прузи Београд-Ниш, првој у тадашњој Краљевини Србији. Почетак градње пруге у јулу 1881. симболично је сребрним будаком обележио краљ Милан Обреновић. Испраћају свечаног првог воза, искићеног цвећем и српским тробојкама, поред великог броја грађана, присуствовали су угледни гости из Беча, Будимпеште и Париза. Воз је кренуо у 8.30 часова, а у Ниш је стигао у 18.23. Најстарија пруга на територији данашње Србије пуштена је у рад августа 1854. и повезивала је Белу Цркву са делом Баната који се данас налази у Румунији.
1886. – Апачки поглавица Џеронимо, вођа једне од највећих побуна америчких Индијанаца против САД, предао се у Скелетон кањону у Аризони америчком генералу Нелсону Мајлсу.
1906. – Рођен је амерички биолог немачког порекла Макс Делбрик, добитник Нобелове награде за медицину 1969. Знатно је допринео истраживањима генетске сруктуре вируса.
1907. – Умро је норвешки композитор, пијаниста и диригент Едвард Хагеруп Григ, који се инспирисао националним фолклором и афирмисао норвешку музику у свету. Најбоља дела остварио је у малим формама попут клавирских минијатура („Лирски комади“), 25 нордијских народних песама и плесова, свита „Холберг“, „Поетичних музичких слика“, „Хуморески“, соло песама. Остала дела: Клавирски концерт у а-молу, оркестарске свите „Пер Гинт“, „Сигруд Јорсалфар“, Гудачки квартет, Концерт за клавир и оркестар, три виолинске сонате, хорске композиције.
1908. – Рођен је амерички филмски режисер Едвард Дмитрик, аутор опорих криминалистичких филмова и филмова о социјалним и расним проблемима у САД. Филмови: „Унакрсна ватра“, „Збогом, љубљена моја“, „Плавуша из Сингапура“, „Иза излазећег сунца“, „Дај нам данас“, „Жонглер“, „Млади лавови“, „Плави анђео“, „Дрво живота“, „Побуна на Кејну“.
1929. – Немачки дирижабл „Гроф Цепелин“ окончао је путовање око света.
1944. – Белгијске градове Брисел и Антверпен ослободиле су у Другом светском рату британске и канадске трупе.
1963. – Умро је француски државник и финансијски стручњак Робер Шуман, творац „Шумановог плана“ 1950, на основу којег су 1952. Белгија, Холандија, Луксембург, Западна Немачка, Италија и Француска створиле Европску заједницу за угаљ и челик, претечу Европске уније. Био је министар финансија 1946. председник владе од 1947. до 1948. шеф дипломатије од 1948. до 1953. и министар правде од 1955. до 1956.
1965. – Умро је Алберт Швајцер, лекар, теолог, музичар, књижевник и хришћански мисионар. Добитник је Нобелове награде за мир 1952. Готово цео живот посветио је борби против болести у Африци. Од 1913. до смрти руководио је болницом коју је сам и основао у Габону, тада у саставу Француске Екваторијалне Африке. Дела: „Култура и етика“, „Између воде и прашуме“, „Аутобиографија“, „Афричке приче“, „Потрага за историјским Исусом“.
1970. – У Чилеу је Салвадор Аљенде као први марксиста у западној хемисфери добио изборе за шефа државе. Уз обилату помоћ Вашингтона, чилеанска армија га је оборила и уклонила у септембру 1973.
1974. – САД су као последња западна земља успоставиле дипломатске односе са Источном Немачком.
1989. – Умро је белгијско француски писац Жорж Сименон, аутор 84 криминалистичка романа чија је главна личност имагинарни инспектор Мегре. Сименон је један од најтиражнијих аутора крминалистичког жанра уопште. Дела: романи „Лађар“, „Ноћ на раскршћу“, „Мали доктор“, „Мегре поставља замку“.
1992. – Бивши председник Бугарске Тодор Живков, збачен 1989, осуђен је на седам година затвора под оптужбом за проневеру државних фондова.
1995. – Под геслом „Уједињени Јерусалим је наш“, Израел је започео 15-месечну прославу 3000. годишњице прогласа краља Давида о том граду као престоници јеврејског народа.
1997. – У експлозији три бомбе, које су у Јерусалиму поставили исламски терористи, погинуло је седам и рањено око 200 људи.
1998. – Међународни трибунал у Хагу осудио је на доживотну робију бившег председника владе Руанде Жана Камбанду, оптуженог за геноцид почињен 1994. у сукобима племена Тутси и Хуту у тој афричкој земљи.
1999. – У експлозији коју су у петоспратну стамбену зграду у Бујнакску у руској аутономној републици Дагестан подметнули чеченски исламски терористи, погинуло је најмање 64 људи, махом жена и деце руских официра.
2002. – Према извештају објављеном у САД, финансијски губици Њујорка, као последица исламистичких терористичких напада на тај град 11. септембра 2001, износе између 83 и 95 милијарди долара.
2004. – Најмање 17 особа је погинуло, а више од 20 је рањено пошто је бомбаш-самоубица активирао ауто-бомбу у близини полицијске академије у ирачком граду Киркуку.
2006. – Умро је аустралијски активиста за заштиту природе Стив Ирвин, познат широм света захваљујући својим емисијама о дивљим животињама, првенствено крокодилима. Ирвин је страдао пошто га је ража убола у груди, док је ронио приликом снимања документарног филма.
2006. – Успешно је обављено прво тестирање (с путницима) „Ербасовог“ супер-џамбо авиона А380, највеће комерцијалне летелице у свету. Авион је полетео са аеродрома у Тулузу у јужној Француској. А380 може да превози између 555 и 800 путника, зависно од конфигурације, и има домет од 15.000 километара. Његова цена је чак 228 милиона евра.
2007. – Најмање 24 особе су погинуле, док је 66 рањено, у експлозији две бомбе у пакистанском граду Равалпиндију. Равалпинди се налази у близини престонице Исламабада, и у њему се налази команда војске и међународни аеродром.
2007. – Ураган Феликс који је захватио карипску обалу однео је најмање 38 живота у Никарагви и 9 у Мексику, при чему се још око 200 људи воде као нестали. У налету непогоде срушено је више хиљада кућа. У Хондурасу нису забележене жртве али је више од 25.000 људи евакуисано. Претходни велики ураган у Централној Америци – Мич, 1998. однео је чак 10.000 живота.
2008. – Умрла је Дафина Милановић, власница „Дафимент банке“ највеће „пирамидалне“ преваре 1990-их у Србији. „Дафимент банка“ је основана октобра 1991. без иједног динара оснивачког улога и до престанка рада, средином 1993. према грубим проценама, остала је дужна штедишама око 150 милиона евра. У време највеће хиперинфлације у Србији 1993. она је нудила месечне и полугодишње камате и до 160 одсто.
(Танјуг)
