Прочитај ми чланак
После представа попут „Зоран Ђинђић“, Атеље 212 наставља своју улоги полигона екстремног грађанизма представом „Народна драма“.
Зграда Народног позоришта у Врању је изгорела, и тој институцији треба помоћи. Због тога је у четвртак, 29. новембра у Атељеу 212 одиграна “Народна драма” Олге Димитријевић, а сав приход од продатих улазница намењен је врањском колективу који је тренутно без крова над главом. Има ли ту шта спорно?
Није спорно помагати позоришту, али је спорна представа, која попут ЛГБТ идеолога, на “уметнички начин” говори о “маргинализацији мањинских група”, кроз омиљену тему српских “бораца и боркиња” за људска права: хомосексуалне љубави у традиционалној породици. То је, по мишљењу аутора драме, Олге Димитријевић, суштина проблема српског друштва.
Наравно, све се одиграва у кафани, јер је, како аутор каже, то “незаобилазна институције”, где се рађа песма пркоса “лезбијске љубави” против “породичне традиције”… Да ли је потребно настављати са описом представе?
Свим је јасно да је основ драмског заплета један медијски промовисан стереотип о тобоже огромној затуцаности српског друштва и народа, па је задатак ове драме, која жели да се поносно сврста у “ангажовано позориште”, да просветли заинтересовано гледалиште.
Поставља се питање до када ће српска јавност да трпи овакву, насилну културну политику тобожњих “просветитеља”. Не можемо тражити забрану оваквих дела, али можемо тражити да се она не изводе у институцијама које се одржавају парама из буџета.
Овако како је сад, испада да брижљиво одвајамо новац да би плаћали сопствене пљуваче.
(Двери)
