Pročitaj mi članakZlato je ušlo u drugi kvartal ove godine sa jasno narušenim momentumom, ali bez tehničkih signala koji bi potvrdili preokret dugoročnog trenda. Ishod u velikoj meri zavisi od razvoja situacije na Bliskom istoku i njenog uticaja na cene energenata
Cena zlata je zbog rata na Bliskom istoku, koji je izbio 28. februara ove godine, a košta preko milijardu dolara dnevno, pala na oko oko 4.600 američkih dolara po unci (31,103 grama) početkom aprila ove godine. Najviši nivo cene zlato je, do sada, imalo 29. januara ove godine od 5.597 dolara za uncu. Do toga je došlo, jer je eskalacija tenzija na Bliskom istoku dovela do vrtoglavog rasta cena energije i potkopala nade za kratkoročno smanjenje kamatnih stopa.
Zlato je nastavio da gubi vrednost nakon izveštaja da američki Pentagon raspoređuje ratne brodove i hiljade marinaca u region, što je navelo trgovce da uračunaju 50 odsto šansi za povećanje kamatne stope Američkih Federalnih rezervi do oktobra usled strahova od održive inflacije.
Cena plemenitog metala padala je svake nedelje od američko-izraelskih napada na Iran krajem februara, pod pritiskom rastućih prinosa državnih obveznica, jačeg dolara i ostvarivanja profita, jer su investitori likvidirali pozicije kako bi nadoknadili gubitke na drugim mestima.
Federalne rezerve, Evropska centralna banka, Banka Engleske i Banka Japana su zadržali kamatne stope na stabilnom nivou, ali su signalizirale spremnost da dodatno pooštre monetarnu politiku ako inflatorni pritisci potraju.
U vezi najnovije situacije sa cenom zlata postoje razne analize, ocene, razlozi pada, procene i prognoze esperata, brokera, Svetskog saveta za zlato i velikih svetskih banaka, a neke od njih treba razmotriti.
Spekulacije i zlato
Po jednoj novoj analizi (Saiva group), uprkos korekciji, potražnja za zlatom ostaje stabilna, što pokazuje da sve veći broj investitora prepoznaje periode kratkoročnih padova kao odličnu priliku za „kupovinu sa popustom”.
Privremeni pad cena zlata rezultat je nekoliko faktora. Rat na Bliskom istoku uzrokuje rast cena nafte i gasa, što znači da se svet polako priprema za novi talas inflacije. Centralne banke glavnih svetskih ekonomija, uključujući SAD, stoga će duže vreme zadržati kamatne stope na povišenim nivoima. Visoke kamatne stope znače skuplje zaduživanje i usporavanje ekonomije kako bi se smirila inflacija.
U takvim situacijama, spekulanti na američkom tržištu su skloniji prodaji zlata i kupovini američkih obveznica jer će im to doneti bolju kamatu na kraći rok. Iz tog razloga, cena zlata privremeno pada, ali kada dođe do visoke inflacije ili globalne ekonomske krize, spekulanti bi se vrlo brzo mogli vratiti zlatu.
Štaviše, fundamentalni faktori koji stoje iza dugoročnog rasta potražnje i cene zlata su i dalje prisutni i ne pokazuju znake popuštanja. Centralne banke nastavljaju da akumuliraju zlato ove godine, globalna kriza se sprema, geopolitičke tenzije su na alarmantnim nivoima, američki dug raste neodrživo, dedolarizacija jača, potražnja za fizičkim zlatom je stabilna, a investitori nastavljaju da mu pribegavaju zbog njegove uloge dugoročnog sigurnog utočišta.
Najveće svetske investicione banke, poput Džej Pi Morgana, održavaju svoje prognoze o snažnom rastu zlata u 2026. godini. Sve ovo ukazuje na to da će cena zlata nastaviti svoj uzlazni trend sa određenim vremenskim zakašnjenjem. Konačno, cena zlata u evrima porasla je za preko 165 odsto u poslednjih pet godina, a skoro 40 odsto u poslednjoj godini. Fizičko zlato je tako zaštitilo investitore od čitavog niza kriza i visoke inflacije, i nema razloga da se ovaj obrazac ne nastavi u budućnosti.
Novi investitori često nemaju perspektivu ulaganja u investiciono zlato kao dugoročnu aktivnost. Činjenica je da je cena zlata porasla za preko 740 odsto u poslednjih 20 godina, sa prosečnim godišnjim rastom od preko 11 odsto, što je znatno više od stope inflacije i drugih oblika ulaganja u tom periodu.
Kratkoročne fluktuacije cene zlata stoga nisu važne za veliku većinu investitora, sa izuzetkom kratkoročnih spekulanata na američkim berzama koji su obrazovani i specijalizovani za aktivnosti spekulacije cenama. Kratkoročno ulaganje sa očekivanjem velikih profita u roku od nekoliko nedelja ili meseci nije preporučljivo za većinu investitora i može se smatrati de fakto „kockanjem“ koje može dovesti do nepotrebnih gubitaka.
S druge strane, iskusniji investitori, ali i sve veći broj običnih investitora, postaju svesni činjenice da su kratkoročni padovi cene zlata zapravo odlična prilika za kupovinu sa nekom vrstom „popusta“ koji ne bi mogli da ostvare u normalnim okolnostima, budući da cena zlata na duži rok, po pravilu, raste.
Cena zlata je u poslednjih nekoliko godina desetine puta obarala istorijske rekorde, tako da je novi rast, s obzirom na trenutne okolnosti, pitanje vremena, zaključak je navedene analize.
Bliskoistočna kriza
Rat u Iranu uzrokovao je nagli rast cena nafte, čime su pojačani globalni inflatorni pritisci, što je, zauzvrat, ojačalo američki dolar i povećalo očekivanja da će kamatne stope ostati na višem nivou u dužem vremenskom periodu. U takvom okruženju, investiciono zlato gubi deo svoje privlačnosti, jer ne donosi prinos i postaje manje konkurentno u odnosu na alternativne investicione instrumente.
Inače, cena zlata je padala svake sedmice od početka američko-izraelskih napada na Iran usled jačanja dolara i rasta prinosa na obveznice, s obzirom na to da su investitori masovno prodavali svoje zalihe zlata kako bi došli do gotovine za pokrivanje gubitaka na drugim tržištima.
Srebro je prošlo još gore od zlata i izgubilo je petinu svoje vrednosti, a taj plemeniti metal je posebno pogodilo i usporavanje privrede. S obzirom na to da se srebro masovno koristi u proizvodnji, strah da će rat ukočiti rad fabričkih pogona dodatno je oborio njegovu cenu.
Pojedini analitičari smatraju da bi trend dugogodišnjeg rasta cena zlata u narednom periodu možda mogao da bude i okončan. Oni naime ističu da centralne banke i zemlje koje su velike izvoznice nafte sve više koriste postojeće zlatne rezerve, prelazeći sa akumulacije na čuvanje kapitala. To bi, kako se ocenjuje, moglo da ograniči dalji rast cena zlata i označi kraj snažnog investicionog ciklusa. Deo stručne javnosti pak smatra da je zlato u prethodnom periodu bilo precenjeno, pa je korekcija kroz težnju investitora da prodaju bila neizbežna.
Brokeri (Momentum sekjuritiza) kažu da od početka rata u Iranu zlato nije uspelo da ispuni svoju osnovnu funkciju, a to je zaštita imovine u uslovima povećane neizvesnosti. „Glavni razlog za to je činjenica da je tržište zlata u proteklih godinu dana postalo poligon velikih spekulacija, na šta je delimično uticalo jačanje dolara koje se javlja u krizama, ali pre svega činjenica da su velike centralne banke prestale da kupuju. Štaviše, lako je zamisliti da su se neke centralne banke pojavile na strani prodaje u uslovima vanredne situacije kada je trebalo obezbediti likvidnost novčanih tokova”.
Ističu da su se sa najavom primirja cene zlata i srebra ipak delimično stabilizovale, a šta će se dešavati u narednom periodu zavisi od više faktora: „Osnovni razlog zbog koga je cena zlata i srebra pala je svakako kriza u Zalivu pa bi nakon njenog okončanja trebalo očekivati nešto jasnije tržišne trendove. Osim toga, na cene će uticati i način vođenja spoljne politike najvećih svetskih sila, stanje njihovih javnih finansija i način na koji će voditi monetarnu politiku”.
Stari obrazac
U poslednjih nekoliko nedelja, cena investicionog zlata prošla je kroz naglu korekciju, iznenadivši značajan broj investitora. Očekivani rast cene zbog geopolitičkih okolnosti na Bliskom istoku se nije desio. Razlog za to ne leži u samom zlatu, već u načinu na koji se tržišta ponašaju u kratkom roku, objašnjavaju eksperti u međunarodnoj finansijskoj grupaciji specijalizovanoj za trgovinu investicionim zlatom i srebrom (Taveks).
„Ljudi očekuju da zlato odmah poraste tokom krize. U stvarnosti, tržišta se kreću u fazama, a te faze često vode ka početnom padu pre nego što započne održiv uzlazni trend”. Mehanizam koji stoji iza ovog kretanja je dosledan.
Deo stručne javnosti smatra da je zlato u prethodnom periodu bilo precenjeno
Geopolitičke tenzije podižu cenu nafte, što povećava inflatorne pritiske. To, zauzvrat, održava kamatne stope na povišenom nivou i podiže prinose na obveznice. Kao rezultat toga, deo kapitala se preusmerava ka američkom dolaru i imovini koja donosi prinos. Tokom ove faze, zlato privremeno gubi zamah — iako njegova dugoročna uloga ostaje nepromenjena.
Ovo nije novi obrazac. Jedan od najjasnijih primera dolazi iz 1970-ih godina. Godine 1973, zemlje OPEK-a ograničile su proizvodnju nafte i uvele embargo SAD-u. U roku od nekoliko meseci, cena nafte se učetvorostručila sa oko tri dolara na 12 dolara po barelu. Intuitivno, moglo se očekivati da zlato odmah snažno poraste, ali to se nije dogodilo. U početnoj fazi, zlato je zapravo palo. Ono što je usledilo bila je potpuno drugačija dinamika. Tokom naredne dve godine, zlato je poraslo za približno 150 odsto, a u celokupnom periodu između 1971. i 1980. godine, rast je dostigao oko 2.300 odsto.
Slična situacija se odvija i danas: početna reakcija koja zbunjuje investitore praćena je dugoročnim kretanjem, koje često prolazi neprimećeno. „Svaki veliki ciklus počinje u tački neizvesnosti – kada deo tržišta prodaje jednostavno zato što ne razume šta se dešava”, navode ovi eksperti. Tržište zlata se obično kreće kroz nekoliko ključnih faza: paniku, apsorpciju, strukturnu tražnju i nove maksimume. „Trenutno se nalazimo u fazi apsorpcije – u ovom periodu su cene pod pritiskom, a mnogi investitori donose odluke vođene strahom”.
Ovo se dešava u kontekstu rastućih strukturnih rizika u globalnoj ekonomiji. Nacionalni dug SAD već je premašio 39 biliona dolara i nastavlja da raste istorijski nezabeleženim tempom, što izaziva dugoročnu zabrinutost u vezi sa stabilnošću valuta. Istovremeno, centralne banke ostaju neto kupci zlata, što ukazuje da osnovna tražnja ostaje snažna.
„Zlato nije alat za brzu zaradu – ono je sredstvo očuvanja vrednosti. Periodi volatilnosti su upravo trenuci kada razlika između investiranja i emotivnog donošenja odluka postaje vidljiva. S obzirom na razmere trenutnih globalnih promena, dugoročni pogled ostaje nepromenjen – zlato će verovatno premašiti psihološki nivo od 10.000 dolara po unci do kraja ovog ciklusa”, smatraju ovi eksperti.
Faktori pada
Prema jednoj najnovijoj analizi (Zlato.ai), postoji pet razloga za oštar pad cene zlata u martu ove godine. Dolar je ponovo ojačao, a zlatu to nikada ne odgovara. Američki dolar vratio se u martu u zonu oko 100 na DXY indeksu, sa rastom od gotovo pet odsto u odnosu na prethodne minimume. Za zlato, ovo je uvek loša vest – jer kada dolar jača, zlato izraženo u dolarima automatski poskupljuje za kupce van Amerike, pa tražnja opada.
Ovoga puta, dolar nije ojačao iz nekih apstraktnih razloga. Energetska kriza u Persijskom zalivu naglo je podigla cenu nafte, a nafta se plaća u dolarima. Svaki skok cene energenata povlači za sobom veću potražnju za dolarima širom sveta. U krizama 2008, 2020. i sredinom 2022. godine, zlato je padalo upravo u trenucima kada je dolar naglo jačao. Razlog je jednostavan: zlato je najlikvidnija aktiva, i to je ono što investitori prvi prodaju kada im zatreba gotovina.
Nacionalni dug SAD već je premašio 39 biliona dolara i nastavlja da raste istorijski nezabeleženim tempom
Drugi udarac stigao je sa tržišta obveznica. Prinos na dvogodišnje američke obveznice porastao je za 60 baznih poena u odnosu na kraj februara. Ni Evropa nije bila izuzetak – stope su i tamo naglo porasle, a tržišta su počela da računaju na nova podizanja referentnih kamata. Logika je direktna: zlato ne nosi kamatu, ne isplaćuje dividendu, ne generiše prinos. Kada kamate rastu, alternativni trošak držanja zlata raste sa njima. Obveznice i depoziti postaju privlačniji – a zlato gubi deo svog „sjaja”. Krive prinosa na obe strane Atlantika u ovom trenutku ukazuju na period strože monetarne politike. Za zlato, to je kratkoročno nepovoljan ambijent.
Treći faktor bio je možda i najdramatičniji. Eskalacija sukoba u Persijskom zalivu, koja je direktno pogodili energetsku infrastrukturu regiona – stvorila je iznenadnu potrebu za likvidnošću kod velikih investitora sa Bliskog istoka. Zemlje zaliva, inače tradicionalno snažni kupci zlata, odjednom su se našle u poziciji da moraju da prodaju, a ne da kupuju.
Kada se na jednom mestu pojavi toliko naloga za prodaju u kratkom vremenskom roku, cena pada bez obzira na to koliko je aktiva fundamentalno vredna. Ovo nije bio pad izazvan gubitkom poverenja u zlato. Bio je to pad izazvan potrebom za dolarima „ovde i odmah”.
Četvrti razlog je manje očigledan, ali podjednako značajan. Dubai godinama funkcioniše kao ključno čvorište kroz koje zlato iz Londona stiže do kupaca u Indiji, Iranu i širem azijskom tržištu. Taj kanal je, usled geopolitičke krize, praktično prekinut. Iran je donedavno uvozio između 80 i 100 tona zlata godišnje, što predstavlja blizu tri odsto ukupne svetske tražnje. Ta tražnja je preko noći nestala.
Analitičari, međutim, naglašavaju da ovo nije trajni strukturalni zaokret. Reč je o logističkom prekidu – nečemu što se popravlja kada se putevi ponovo otvore. Problem je u tome što uspostavljanje novih trgovinskih ruta može potrajati mesecima, a u međuvremenu, tržište oseća prazninu.
Poslednji, peti u nizu faktora bio je čisto tehnički. Kada je cena zlata probila važne linije podrške, to je pokrenulo lavinu automatskih naloga za prodaju. „Algoritamski fondovi i tzv. CTA fondovi” – sistematski investitori koji trguju isključivo na osnovu grafičkih obrazaca – generisali su ogroman pritisak na prodajnoj strani. Nastao je spiralni efekat: pad cene aktivira nove naloge za prodaju, koji guraju cenu još niže, što aktivira još naloga.
U takvom okruženju, čak i tržište vredno više hiljada milijardi dolara može da se pomeri za dvocifreni procenat u jednom danu. Paralelno, medijski prostor preplavili su komentari o tome kako zlato „više nije ono što je nekad bilo,“ što je dodatno pokolebalo manje iskusne investitore.
Oštri padovi nisu novost na tržištu zlata. Slični epizodni obrti dešavali su se u gotovo svakom velikom rastućem ciklusu zlata u poslednje dve decenije.
Ključno pitanje je uvek isto: da li su uzroci pada trajni ili prolazni. Od pet navedenih faktora, bar tri su po prirodi privremena. Prekid fizičke tražnje sa Bliskog istoka je logistički, ne strukturalni problem. Prisilna prodaja se po definiciji iscrpljuje. Tehnička prodaja algoritamskih fondova, takođe, ima svoj rok trajanja.
S druge strane, jačanje dolara i visoke kamatne stope zavise od poteza centralnih banaka i makroekonomskog okruženja, a tu je neizvesnost veća. Ono što se ne menja jesu razlozi zbog kojih investitori drže zlato na duži rok: diverzifikacija, zaštita od inflacije, geopolitička neizvesnost i rastuća kupovina od strane centralnih banaka. Nijedan od tih faktora nije nestao sa martovskom korekcijom.
Javni dug
Predsednik Federalnih rezervi Džerom Pauel izjavio je nedavno pred američkim Kongresom, da američki javni dug od preko 39 biliona dolara raste „značajno brže od ekonomije“ i da je putanja „neodrživa“. Konkretno izgovorio je rečenicu koju nijedan šef centralne banke ne želi da kaže: „Naš dug značajno brže raste od naše ekonomije. Dugoročno, to je nešto poput definicije neodrživog”. A onda je dodao, gotovo sa rezignacijom: „Uglavnom se ograničavam na ove opšte napomene, koje praktično svi ignorišu.“
Kongresna kancelarija za budžet projektuje da će do 2031. godine prosečna kamatna stopa na državni dug premašiti stopu ekonomskog rasta – što je matematička definicija „fiskalne spirale smrti”. Kamata na dug dostiže bilion dolara godišnje u fiskalnoj 2026. godini – gotovo trostruko u odnosu na 2020. godinu. Za prva tri meseca fiskalne 2026. godine potrošeno je 270 milijardi dolara samo na kamate.
Posle Drugog svetskog rata, sličan teret je smanjen zahvaljujući budžetskim viškovima, industrijskom bumu i finansijskoj represiji. Međutim, nijedan od tih uslova danas ne postoji.
Jedini preostali mehanizam je „inflacija i devalvacija dolara, što je najsnažniji strukturni argument za investiciono zlato kao zaštitu vrednosti”. Izgleda da je ovo, kako neki naglašavaju, možda najvažnija vest za investiciono zlato u 2026. godini.
Svetski savet za zlato, kao međunarodno trgovinsko udruženje za industriju zlata i dalje očekuje veliku potražnju za zlatom od strane centralnih banaka. U tom kontekstu, očekuje blagi pad kupovine centralnih banaka za 2026. godinu, ali i dalje na visokom nivou. U januaru ove godine Savet je prognozirao da bi kupovina centralnih banaka mogla dostići 850 tona u 2026. godini, u poređenju sa 863 tone u 2025. godini. Za tržište zlata, ovo bi predstavljalo blagi pad, ali i dalje izuzetno visok nivo po istorijskim standardima.
Pre 2022. godine, potražnja centralnih banaka za zlatom bila je znatno niža. Činjenica da sada ostaje na visokom nivou uprkos rekordnim cenama, naglašava promenjenu ulogu plemenitog metala u globalnom upravljanju rezervama. Prema podacima ovog Saveta, centralne banke su prošle godine činile približno 17 odsto ukupne potražnje za zlatom. Ovaj sektor stoga ostaje značajan faktor za tržište zlata.
Posebno za 2026. godinu, biće interesantno videti da li će se nastaviti nedavno primećeni povratak novih ili dugo neaktivnih centralnih banaka. Ukoliko to bude slučaj, baza potražnje na tržištu zlata postala bi još šira. Ovo ne bi nužno bilo sinonim za neograničen talas kupovine, već bi pokazalo da zlato nastavlja da zauzima svoje mesto u rezervnim strategijama u vremenima geopolitičke neizvesnosti i preorijentacije monetarne politike.
Zlato ostaje strateški instrument za centralne banke. S jedne strane su visoke cene i povremeno oštre korekcije, što može biti argument protiv dodatnih kupovina u kratkom roku. S druge strane, raste broj centralnih banaka koje zlato posmatraju ne samo kao istorijsku rezervnu vrednost, već i kao trenutni strateški instrument.
Čak i ako bi apsolutni obim kupovine u 2026. godini trebalo da bude nešto ispod nivoa iz prethodne godine, potražnja javnog sektora ostaje visoka. Još važnije, baza kupaca se očigledno širi, što jača ulogu zlata kao kao komponente geopolitičke i monetarne politike rezervi – bez obzira na to koliko snažno tržište fluktuira u kratkom roku.
Kretanje cene
Zlato je ušlo u drugi kvartal 2026. godine sa ozbiljno narušenim samopouzdanjem investitora. Nakon što je žuti metal zabeležio jedan od najsnažnijih porasta u istoriji tokom 2025. godine – čak 65 odsto na godišnjem nivou, uz tri uzastopne godine pozitivnih prinosa – mart 2026. doneo je preokret. Krajem marta, cena zlata bila je oko 15 odsto niža u odnosu na početak meseca, mada je i dalje zadržala skromnih četiri odsto rasta na kvartalnom nivou.
Vrhunac je dostignut već u januaru, kada je cena dostigla granicu od oko 5.600 dolara, da bi potom usledilo naglo povlačenje. Februarski oporavak, potpomognut kupovinom na padovima, podigao je cenu do skoro 5.420 dolara početkom marta, a onda opet pad.
Eskalacija sukoba sa Iranom pokrenula je lanac događaja, koji je zlatu stvorio izuzetno nepovoljno okruženje. Kada je iranski sukob eskalirao, tržišta su reagovala brzo i oštro. Cena nafte prešla je 100 dolara po barelu, evropske berze su pale, dok su dolar i prinosi na obveznice skočili. Ta kombinacija pokazala se kao toksična za zlato – kladionice na podizanje kamatnih stopa centralnih banaka nadjačale su potražnju za zlatom kao sigurnim utočištem.
Zlato se tradicionalno smatra najboljom zaštitom od inflacije, ali kada inflatorni pritisak dolazi iz naftnog šoka koji istovremeno jača dolar i podiže prinose na obveznice, kratkoročni efekti mogu biti negativni za plemeniti metal, što se upravo dogodilo u martu ove godine.
Dalji tok događaja u velikoj meri zavisi od razvoja situacije na Bliskom istoku. Ako dođe do deeskalacije i cena nafte padne ispod 100 dolara po barelu, to bi verovatno oslabilo dolar i otvorilo prostor za oporavak zlata, berzi i bitkoina. Međutim, Iran za sada ne pokazuje volju za pregovorima, koristeći visoke cene energenata kao polugu pritiska.
Prema procenama Džej Pi Morgana, cena nafte bi porasla na oko 150 dolara po barelu do sredine maja ako se sukob ne okonča, odnosno na oko 200 dolara do kraja prvog polugođa ove godine. Dokle god nafta ostaje iznad 100 dolara po barelu, kratkoročni izgled za zlato teško može biti optimistički – čak i uz inflacioni argument. Ograničen pad ipak ostaje moguć, budući da će deo investitora svakako posegnuti za plemenitim metalom kao zaštitom od erozije vrednosti „fiat valuta”.
Zlato je ušlo u drugi kvartal ove godine sa jasno narušenim momentumom, ali bez tehničkih signala koji bi potvrdili preokret dugoročnog trenda. Ishod u velikoj meri zavisi od razvoja situacije na Bliskom istoku i njenog uticaja na cene energenata, inflaciju i odgovor centralnih banaka.
Ako naftni šok brzo splasne, prostor za oporavak zlata postoji. Ako rat potraje, jak dolar i inflatorni pritisak ograničavaju potencijal njegovog rasta. U takvom okruženju, zlatom se trguje „nivo po nivo” – bez jasnog jednosmernog kretanja kakvo je bilo u prethodnom periodu.
***
Pitanje je da li je „bikovsko tržište zlata” završeno? Izgleda da nije, prema institucionalnom konsenzusu. Banka Džej Pi Morgan održava svoju ciljnu cenu zlata od 5.000 dolara po unci za četvrti kvartal 2026. godine, a Goldman Saks drži svoju prognozu od 6.000 dolara. Strukturne podrške – kupovine zlata centralnih banaka, fiskalni deficiti SAD i geopolitički rizik – ostaju netaknute.
U vezi prognoze cene zlata za 2026. godinu institucionalni raspon se ustvari kreće od konzervativnog scenarija rasta od pet do 15 odsto sa trenutnih nivoa Svetskog saveta za zlato, do cilja od 6.000 dolara za uncu Goldman Saksa. Osnovni scenario Džej Pi Morgana od 5.000 dolara do četvrtog kvartala 2026. godine izgleda da je najkredibilniji kratkoročni institucionalni cilj.
Na osnovu jedne najnovije procene na kraju marta ove godine, dugoročna prognoza cene zlata ostaje čvrsto bikovska, podržana rastućim inflacionim očekivanjima i povoljnom monetarnom dinamikom, koja pokreće održivi trend zlata. Strukturisana prognoza cene zlata ukazuje na 5.750 dolara po unci u 2026. godini, blizu 6.500 dolara u 2027. godini i cenu zlata od 8.150 dolara do 2030. godine, što odražava višefazno bikovsko tržište.
Očekuje se privremeni pad cene zlata, ali ove korekcije ne poništavaju širu prognozu cene zlata. Slabosti se posmatraju kao konsolidacija unutar strukturnog uzlaznog trenda. Inflaciona očekivanja, monetarna ekspanzija i dinamika valuta zajedno pojačavaju navedenu prognozu cene zlata, podržavajući njen kontinuirani rast u drugoj polovini ove decenije.
