Сукоб је већ изазвао један од највећих поремећаја у снабдевању нафтом у последњим деценијама, са процењеним падом глобалне понуде од око 10 милиона барела дневно. Ситуацију додатно погоршавају напади на енергетску инфраструктуру и отежан транспорт кроз Ормуски мореуз, кроз који пролази око 35 одсто светског поморског промета сирове нафте.

Цена нафте Брент већ је средином априла скочила за око 50 одсто у односу на почетак године, а пројекције за 2026. предвиђају просечну цену од 86 долара по барелу, у односу на 69 долара у 2025.

Ипак, ове прогнозе зависе од претпоставке да ће се највећи поремећаји стабилизовати до маја, уз постепену нормализацију транспорта до краја године.

Главни економиста Светске банке, Индермит Гил, упозорава да рат производи таласне ефекте – прво кроз скок цена енергената, затим хране, а потом кроз раст инфлације и каматних стопа, што додатно поскупљује задуживање.

Посебан удар очекује се у пољопривреди – цене ђубрива могле би да порасту за 31 одсто, што би смањило приходе фармера и угрозило приносе.

Истовремено, индустријски метали попут алуминијума, бакра и калаја могли би да достигну рекордне вредности, подстакнути растућом тражњом из сектора електричних возила, дата центара и обновљивих извора енергије.

Расту и цене племенитих метала, уз очекивани скок од чак 42 одсто, јер инвеститори траже сигурнија уточишта у условима глобалне неизвесности.

У земљама у развоју инфлација би могла да достигне 5,1 одсто у 2026, док се пројекције раста спуштају на 3,6 процената.

У најцрњем сценарију, уколико сукоб потраје или се додатно оштети кључна инфраструктура, цена нафте могла би да скочи и до 115 долара по барелу, што би погурало инфлацију у тим економијама на 5,8 одсто – ниво забележен током енергетске кризе 2022. године.

Заменик главног економисте Светске банке, Ајхан Косе, упозорава да владе имају ограничен простор за реаговање и саветује да се избегавају широке, неселективне мере помоћи, већ да се подршка усмери циљано и привремено ка најугроженијима.