Pročitaj mi članakAlternativa za Nemačku (AfD) se stabilizovala kao najpopularnija politička stranka u Nemačkoj, pokazuje najnovija anketa INSA za list „Bild“.
Prema istraživanju, AfD uživa podršku od čak 28 odsto birača, što je pet procentnih poena više od drugoplasirane CDU/CSU koja je pala na istorijski nizkih 23 odsto. Socijaldemokrate (SPD) i Zeleni dele treće mesto sa po 13 odsto, dok je Levica na 11 odsto.
Ako bi se izbori održali danas, vladajuća koalicija bi ostala bez većine u Bundestagu.
Ovakvi rezultati potvrđuju trend koji traje od marta ove godine, kada je AfD prvi put prestigla konzervativce. Stranka beleži rekordne rezultate čak i u zapadnim pokrajinama, gde je tradicionalno slabija, a u septembru na predstojećim pokrajinskim izborima u Saksoniji-Anhalt, Meklenburgu i Berlinu mogla bi da osvoji apsolutnu većinu u nekim pokrajinama.
U isto vreme, sličan talas krajnje desnice zahvatio je i Veliku Britaniju. Na lokalnim izborima u Engleskoj održanim 8. maja, Reform UK Nigela Faradža ostvarila je spektakularne pobede. Stranka je osvojila kontrolu nad više saveta, uključujući Eseks, Sufolk, Sanderlend, Gejtshed, Barnsli, Vejkfild i čak prvi put londonsku opštinu Hejvering.
Faradž je trijumfalno izjavio da je reč o „istorijskom pomaku u britanskoj politici“, dok je Laburistička partija premijera Kira Starmera izgubila stotine mandata u svojim tradicionalnim uporištima.
Ova dva događaja – stabilizacija AfD kao najjače stranke u Nemačkoj i trijumf Reform UK na lokalnim izborima u Engleskoj – otvaraju realnu mogućnost da na sledećim parlamentarnim izborima (u Nemačkoj do 2029, u Britaniji najkasnije do avgusta 2029) krajnje desne stranke osvoje vlast u dve ključne evropske zemlje.
Kakve bi posledice to imalo po celu Evropu? Analitičari upozoravaju da bi pobeda AfD i Reform UK dovela do radikalnog zaokreta u politici dve najveće evropske ekonomije. Obe stranke zagovaraju oštru antiimigracionu politiku, smanjenje nadležnosti Brisela, izlazak iz Pariskog sporazuma o klimi ili bar ublažavanje zelenih politika, kao i jačanje nacionalnog suvereniteta.
U slučaju istovremene pobede, moglo bi doći do blokacije ključnih odluka u EU, preispitivanja zajedničke spoljne politike, pa čak i slabljenja transatlantskih veza.
Evropa bi se mogla naći pred scenarijem „EU 2.0“ – unijom suverenih država umesto sve jačeg superdržavnog projekta. To bi direktno uticalo na Srbiju, Balkan i čitav kontinent: od pitanja proširenja, preko ekonomske saradnje, do migrantske krize i energetske politike.
Da li je ovo početak nove ere u Evropi ili samo prolazni talas nezadovoljstva građana? Jedno je sigurno – Brisel i tradicionalne stranke više ne mogu da ignorišu snažan zaokret udesno koji se dešava na samom srcu kontinenta.
