Pročitaj mi članakDanas, 19. aprila 2026. godine, Bugarska održava osme parlamentarne izbore u poslednjih pet godina.
Politička nestabilnost koja traje godinama dostigla je vrhunac nakon pada vlade u decembru prošle godine zbog masovnih protesta protiv korupcije i budžetskih zakona.
U središtu pažnje je bivši predsednik Rumen Radev, koji je podneo ostavku u januaru kako bi se kandidovao na čelu novoformirane „Progresivne Bugarske“.
Prema poslednjim anketama, njegova stranka vodi sa oko 34 odsto podrške, a neki prognoziraju i rast do 38 odsto.Radev, bivši general i pilot, gradio je kampanju na obećanjima o borbi protiv oligarhije i korupcije.
„Naš cilj je jasan: da srušimo oligarhiju. Hajde da vratimo sebi našu zemlju, kako u evropskoj Bugarskoj više ne bi bilo siromašnih ljudi“, poručivao je tokom mitinga koji su punili dvorane.
Njegova poruka privlači birače iz različitih tabora – od proruski orijentisanih, preko konzervativnih, do levičarskih – a analitičari ga opisuju kao „džokera“ koji može da poremeti političku mapu.
Međutim, upravo njegovi stavovi o spoljnoj politici izazivaju najveću zabrinutost u Briselu. Radev je poznat po tome što nije nazivao Vladimira Putina agresorom u ratu u Ukrajini, protivio se sankcijama protiv Rusije i zalagao se za „mir u Ukrajini sa Rusijom“.
Kritičari ga optužuju da je bliži modelu Viktora Orbana u Mađarskoj ili Roberta Fica u Slovačkoj – „trojanski konj“ unutar EU koji bi mogao da blokira zajedničke odluke o Ukrajini, sankcijama i energetskoj politici.
Briselski portal „Politiko“ i evropski zvaničnici otvoreno strahuju da bi Radevljeva pobeda mogla da promeni kurs Bugarske ka manje proevropskoj i više pragmatičnoj, proruskoj orijentaciji.
Iako Radev nikada nije zagovarao izlazak iz EU, njegovo protivljenje uvođenju evra (koje je ipak sprovedeno početkom 2026.) i blaža retorika prema Moskvi zabrinjavaju partnere u Briselu. Politički analitičari poput Danijela Smilova upozoravaju da bi nova vlada pod Radevom mogla da dovede u pitanje proevropsku većinu koja traje više od dve decenije.
Koalicioni pregovori će biti ključni. „Progresivna Bugarska“ otvorena je za saveze oko „nulte tolerancije na korupciju“, ali isključuje određene tradicionalne igrače kao što su GERB i DPS. Bez jasne većine, postoji rizik od nove političke krize i manjinske vlade koja bi tražila različite podrške po pojedinačnim pitanjima.
Bugarski birači uglavnom vide Radeva kao „poslednju nadu zemlje“ usred inflacije, rasta cena energenata i korupcijskih afera. Ipak, mlađi birači su skeptični prema „mesijanskoj“ figuri.
Šta god da se desi posle današnjeg glasanja, jedno je sigurno: ishod ovih izbora mogao bi da ima dalekosežne posledice ne samo za Bugarsku, već i za stabilnost cele Evropske unije.
