Kad je organizovan oružani sukob kod Banjske, po Vučićevom naređenju svim Srbima su u kampu na Kopaoniku oduzeti lični dokumenti. Posle bitke, Albanci su u njihovim vozilima našli te dokumente, na osnovu kojih su identifikovani, procesuirani i na doživotne zatvorske kazne osuđeni Spasojević i Tolić, a Maksimović na 30 godina. Kao te momke, Vučić će prodati Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića, pa i ostale saučesnike iz naprednjačkog kartela. Zato vodi kampanju protiv Bratislava Gašića, Luke Bojovića, Veselina Milića i biznismena Stojana Vujka, Ivana Bošnjaka i Željka Drčelića. Kako Vučić trguje ljudima, uključujući i članove svoje porodice, opisuje zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid, Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, koga je Vučić još pre 19 godina prodao za 30.000 dinara, koliko je iznosila presuda po tužbi Bebe Popovića.

Aleksandar Vučić ima krajnje jednostavan pogled na svet – sve je na prodaju: zemlja, firme, ljudi, baš sve… Otkad se pojavio na političkoj sceni, postupa u skladu na taj način. Trguje javnim resursima i tuđom privatnom imovinom, pa i životima najbližih saradnika kao i političkih protivnika.

Kako to u praksi izgleda, videlo se na primeru trojice Srba sa Kosmeta, koji su nedavno osuđeni pred albanskim sudom u Prištini. Zbog učešća u oružanom napadu u Banjskoj, od pre dve i po godine, Blagoje Spasojević i Vladimir Tolić su osuđeni na doživotnu robiju, a Dušan Maksimović na 30 godina zatvora. Za „teroristički akt“ optužena su još 42 pripadnika paravojne formacije, koju je predvodio Milan Radoičić, za kojima je raspisana Interpolova poternica.

Vučić ih je sve žrtvovao.

Da bi se zaokružila nezavisnost i državnost albanske republike bilo je neophodno da se razoružaju i proteraju Srbi sa severa Kosova i Metohije. Teroristički napad kod Banjske poslužio je kao alibi albanskoj policiji da uđe u Kosovsku Mitrovicu i preuzme kontrolu nad celom teritorijom koju smatra svojom. Izdajnički plan je pripremljen u Beogradu, u vili Bokeljki ili u vinskom podrumu Vučićeve porodične kuće u Jajincima.

Politička i medijska priprema je počela grafitima „Kad se vojska na Kosovo vrati„, koji su ispisani na mnogim beogradskim zgradama. „Vojsku“ je okupio samozvani „komandant“ Radoičić. Četa dobrovoljaca okupila se na Kopaoniku, na imanju Radoičićevog kuma i ortaka Zvonka Veselinovića. „Oslobodioci Kosmeta“ dobili su naoružanje, a Veselinoviću na čuvanje predali sve svoje dokumente: lične karte, zdravstvene knjižice, vozačke dozvole, bankovne kartice…

U oružanom sukobu kod Banjske, 24. septembra 2023, poginuo je Albanac Afrim Bunjaku i trojica Radoičićevih boraca: Stefan Nedeljković, Bojan Mijailović i Igor Milenković. „Komandant“ je pobegao, zajedno sa većom grupom preživelih. Iza sebe su ostavili džipove i naoružanje. Takođe, ostavili su i lične dokumente učesnika u toj krvavoj akciji, da se albanski policajci i tužioci ne muče sa identifikacijom, da odmah znaju koga treba da hapse, procesuiraju i osude na doživotnu robiju.

Vučić, sasvim izvesno, nikada nije ni čuo ni video ljude koje je poslao u smrt ili zatvor. Uništio je njihove i živote njihovih porodica samo da bi obavio prljavi posao prodaje, izdaje i predaje Kosova njegovim albanskim i zapadnim političkim partnerima. Sutra će uništiti i ostale nepodobne svedoke te svoje monstruozne prevare, pre svih Veselinovića i Radoičića.

Isti modus vivendi Vučić je primenjivao i pre tri decenije, u vreme ratnog raspada Jugoslavije. Huškao je na rat, vatrenim govorima stimulisao Srbe da ginu i ubijaju. Iza takve „politike“ ostalo je pedesetak hiljada ubijenih Srba i više od milion prognanih sa svojih imanja. Istovremeno, Vučić je stekao sve što je želeo: ministarsku funkciju, poslaničke mandate, javni status, kuće, stanove, automobile, žene i decu… Ni on, ni Anđelko i Angelina, nijedan Vučić nikada nije dao ni dinara nekom siročetu ili obogaljenom izbeglici. Sve što su stekli na tuđoj krvi smatraju plenom na koji samo oni imaju pravu. Od tih principa ne odstupaju ni danas.

Pre 18 godina, kad je izvršio puč u Srpskoj radikalnoj stranci, Vučić je prodao kuma i političkog oca Vojislava Šešelja. Kasnije, kad se Šešelj vratio sa službenog puta u Hag, Vučić ga je kupio i pretvorio u sablasno smešnu marionetu, kojom plaši normalan svet.

Posle Šešelja, Vučić je prodao i političkog očuha Tomislava Nikolića. To je išlo brzo i lako, pomoću štapa i šargarepe. Tokom petogodišnjeg Nikolićevog mandata na funkciji predsednika Srbije, Vučić je vodio prikrivenu kampanju protiv njega. U februaru 2017, kad je došlo vreme za nove predsedničke izbore, Vučić je šaptačku diverziju zamenio frontalnim jurišom na celu porodicu Nikolić. Tomislavu je zapretio otvaranjem krivičnih i seksualnih afera, njegovoj supruzi Dragici istragom spornog poslovanja, a sinovima Radomiru i Branislavu rušenjem nelegalno izgrađenih vila na Savskom nasipu i Dedinju.

Svesni opasnosti, znajući s kim imaju posla, Nikolići su podvili rep. Na sednici Glavnog odbora SNS-a, kad se odlučivalo ko će biti kandidat za predsednika, za Vučića je prvi glasao Radomir Nikolić. Toma i Dragica Nikolić su se povukli iz javnosti. Humanitarna Fondacija „Dragica Nikolić“ je 2016. godine obrnula 350 miliona dinara, odnosno skoro tri miliona evra. Čim je ostala bez nezvaničnog statusa First Lady, donacije su smanjene na pedesetak hiljada evra godišnje, da bi Fondacija 2024. bila ugašena. Tomislav Nikolić se politički mumificirao. Tek povremeno, kad bi mu zatrebao, Vučić ga je izvlačio iz sarkofaga u vili na Dedinju, slikao se s njim i opet zamotao i vratio u medijski mrak.

Usput, Vučić je prodavao i druge političke i poslovne ortake. Po bagatelnim cenama rešio se kumova Nebojše Stefanovića, Slaviše Kokeze, Zorana Bašanovića i Aleksandra Nikolića, zvanog Foto Toni. Mnogo skuplje je prošao sa svojim istrošenim vojnicima Veljkom Belivukom i Markom Miljkovićem. Transakcija sa Darkom Šarićem još nije završena. Zasad, Vučić je na dobitku. Šarić je ispunio svoj deo obaveza, sa 400 miliona evra kupio je presudu, kojom je trebalo da bude osuđen na maksimalno deset godina zatvora. Posle 12 godina provedenih iza rešetaka, Šarić može samo da kuka kako je prevaren. Da kuka i čeka priliku za osvetu.

Vučić je prodao i Vladimira Cvijana, potom i mrtvog Slavka Ćuruviju. Za male pare, i to iz tuđeg džepa, kupio je oprost grehova za smrt Omera Mehića i ostalih šestoro žrtava iz helikoptera. Na isti način rešio se odgovornosti za pet stradalih radnika na „Beogradu na vodi“, osam rudara iz Aleksinca, Staniku Gligorijević, đake iz „Ribnikara“ i omladince iz Dubone i Malog Orašja. Naposletku, sada trguje sa grobovima žrtava masovnog ubistva pod nadstrešnicom novosadske Železničke stanice.

Ipak, treba priznati da je taj trgovac ljudskim sudbinama na tezgu, kao na buvljaku, izložio i sebe i celu svoju porodicu. Aleksandar

Vučić je kriminalizovao svog brata Andreja i sina Danila. Svoju majku Angelinu otvoreno, skoro u svakom medijskom nastupu, naziva „matorom kurvom“, a zvaničnog oca Anđelka predstavlja kao pijanduru. Usled svojih mentalnih problema, Vučić crta mete na čelo svoje ćerke Milice i maloletnog sina Vukana, za koga tvrdi da postoji. U marketinškim kampanjama upotrebljavao je i prvu suprugu, sada pokojnu Kseniju.

Uskoro, kad naprednjački kartel padne s vlasti, Vučići će morati da se suoče sa odgovornošću za sve zlo koje su naneli državi i narodu. Ne zna se kakve ih kazne čekaju, ali sigurno je da niko od njih, nikada više, neće moći da izađe na ulicu bez obezbeđenja.

S obzirom da je žrtvovao i budućnost svoje porodice, ne čudi Vučićeva spremnost da zagorča život svima oko sebe, jednako saradnicima kao i protivnicima. Sa istom strašću Vučić studente i pobunjene građane naziva ološem, šljamom, teroristima i nacistima, kao što Bratislava Gašića predstavlja kao devijantnog narko-bosa, koji kokain sipa sebi u nos, ali i na polni organ.

Još pre godinu dana prodao je Aleksandra Vulina i Marka Parezanovića, koje je odbacio kao stare wc četke, uprljane vezama sa ruskim bezbednosnim službama. Takođe, Vučić stoji iza nove kampanje na društvenim mrežama u kojoj kompromituje Veselina Milića, koga optužuje da trguje migrantima sa Bliskog istoka i iz Afrike. U tom kontekstu, kao Milićeve partnere, Vučić kriminalizuje svoje poslovne ortake Stojana Vujka i Ivana Bošnjaka, vlasnike kompanije Milenijum Tim. Udario je na Luku Bojovića i Ljubišu Buhu Čumeta, a sprema svileni gajtan i Željku Drčeliću, vlasniku Konkord Vesta.

Naprosto, za Vučića su svi ljudi samo repromaterijal, koji kupuje i prodaje.

Autor ovog teksta to je osetio na svojoj koži. Zbog Vučićeve izjave o kriminalu Vladimira Bebe Popovića, koju sam objavio u njegovim dnevnim novinama Pravda, 2007. godine osuđen sam na novčanu kaznu od 30.000 dinara. Vučić me slagao da je Pravda platila kaznu. Istinu sam saznao tri godine kasnije, kad sam napustio redakciju i dobio izvršnu presudu o plenidbi imovine. Kaznu sam platio, prihvatajući je kao porez na glupost, koja me navela da prihvatim njegov poziv na saradnju. Poučeni tim primerom, ne bi bilo loše da se sada Zvonko Veselinović, Milan Radoičić, Luka Bojović, Bratislav Gašić, Ivica Dačić i svi ostali Vučićevi ortaci zapitaju po kojoj ceni će njih prodati da bi ostvario neku korist

. Kakvi god bili, i oni znaju da je za njih bolje da budu brži i efikasnije, pa da oni prodaju njega, pre nego on njih. To bi bilo korisno za sve, pa i za celu Srbiju.

Izvor: magazin tabloid

Oznake: Aleksandar Vučić, izdaja, saradnici