Pročitaj mi članakProdajni kurs evra u nekim menjačnicama i bankama je već probio 120 dinara, a među građima postoji bojazan od dodatnog povećanja. Kurs ipak ne može neograničeno da „divlja“ - osim ako ga NBS ne promeni.
Neizvesnost oko sankcija NIS-u definitivno već pravi promene na finansijskom tržištu u Srbiji.
Zvaničan srednji kurs evra u sredu, 10. decembra, je 117,4214 dinara, a to je opet neznatno povećanje u odnosu na dan ranije. Ipak, kada se pogleda kurs, koji inače Narodna banka Srbije propisuje, od pre mesec dana – rast je evidentan pa smo došli i do 120 dinara za evro u pojedinim menjačnicama, dok banke nude još nepovoljnije uslove.
Centralna banka zemlje ograničava menjačnice pa ne mogu da nude devize po kursu koje same smatraju podobnim. One evro mogu da prodaju za najviše 1,25 odsto više od zvaničnog srednjeg kursa na taj dan. Ipak, NBS omogućava da menjačnice u ovaj odnos ukalkulišu još ceo jedan odsto dodatnog profita. Tako se na srednji kurs koji je manji od 117,5 dinara, dolazi do kupovne cene evra koja premašuje 120 dinara.
Izbegavati menjačnice u bankama
Kursna lista za one koji menjaju novac u bankama je drugačija, jer one ne potpadaju pod ograničenje Narodne banke Srbije. Ova ograničenja od plus-minus 1,25 odsto od srednjeg kursa za njih – ne važe. Tako je, po pravilu, kurs evra u privatnim bankama dosta veći nego onaj u menjačnicama i već uveliko premašuje 120 dinara za jedan evro.
Na svom sajtu NBS objavljuje podatke o maksimalnom iznosu dinara koji banke naplaćuju pri prodaji efektive. Oni se svakog radnog dana dostavljaju NBS.
Šta je sa kreditima
Građani koji imaju velike kredite, a posebno oni sa stambenim zajmovima, nisu u velikim problemima, od kako je došlo do promene kursa. Iako banke nemaju obavezu u svojim menjačnicama da usklađuju kurs deviza u odnosu na srednji kurs NBS, ipak imaju obavezu da naplaćuju kredite u dinarima, koji su indeksirani u evrima, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan naplate.
Ono što građanima može da bude problem u ovim slučajevima jeste da NBS krene da diže ozbiljnije srednji kurs evra. Pri velikim pozajmicama – i ovaj procenat razlike u rati mogao bi da bude pozamašan.
Ako dođe do prevelikog raskoraka između pomude i potražnju, pa zbot toga i restrikcije evra, teoretski postoji mogućnost da se stvori crno tržište, koje su građani zemlje već iskusili devedesetih.
