Pročitaj mi članakDva pokazatelja pod nazivom ROA i ROE nam pružaju podatak o tome koliko bankarski sektor u Srbiji zarađuje i može da se uporedi i sa drugim državama da bi se dobila jasnija slika gde smo kao zemlja tačno na ovoj lestvici. Što su ove brojke više, znači da banke bolje posluju i bolje zarađuju. Povraćaj na kapital (ROE – return on equity) i povraćaj na imovinu (ROA – return on assets) neke su od najvažnijih mera za procenu koliko efikasno menadžerski tim kompanije obavlja svoj posao upravljanja kapitalom koji mu je poveren. Iako su ROE i ROA različite mere efikasnosti upravljanja, one su i usko povezane.
Повраћај на капитал (РОЕ) је нето приход подељен са капиталом акционара. РОЕ мери профитабилност повезујуц́и колико добро компанија генерише профит од новца који су уложили акционари. Поврац́ај на имовину (РОА) је нето приход подељен са укупном имовином. То је мера ефикасности колико добро компанија користи своју имовину.
Једноставније речено, како нам објашњава Владимир Васић, економски консултант, РОЕ нам говори колико власници фирме зарађују на новац који су сами уложили. РОА каже нам колико фирма зарађује на сву своју имовину (зграде, машине, возила, новац). Разлика између ова два параметра је што РОЕ показује колико се исплати власницима, а РОА колико добро фирма користи све што има.
Па да видимо колико нас то тачно банке „шишају“ када су у питању њихове услуге у Србији и земљама региона.
Србија је на првој позицији по оба параметра, и по повраћају на капитал и на имовину, са 20,3 одсто и 2,8 одсто према подацима Нардоне банке Србије (НБС). Следи Румунија са 18,44 одсто РОЕ и 1,68 одсто РОА на крају прошле године према подацима централне банке у Букурешту. У Босни и Херцеговини су ови проценти на 16 одсто и 2,3 одсто, а у Хрватској РОЕ је 16,4 одсто, а РОА на 1,9 одсто.
Ради поређења у Еврозони је проценат за РОЕ на нешто мање од 10 одсто, а за РОА на 0,73 одсто.
Ови показатељи нам говоре оно што смо већ и знали, да нам је банкарски сектор изузетно профитабилан, и то значајно бољи од онога у Еврозони. И не само од развијених земаља од Србије, бољи смо и од многих регионалних сличних економија по овим показатељима. Одсуство алтернативе за улагања на неким другим тржиштима, плаћамо високом ценом задуживања.
Kако је најављено из Народне банке, ускоро ће бити и измена у вези маржи на кредите, и „омогућавања повољнијих услова задуживања нарочито грађана са нижим примањима“. Kада се погледају РОА и РОЕ, јасно је зашто се из централне банке најављују ниже марже на банкарске позајмице. Али је јасно и да ће банке увећати друге накнаде и тиме постићи сличан резултат, па је јасно да никаква регулатива ове врсте неће довести до циља – дугорочно повољнијег задуживања.
Због раста камата прошле године банке су оствариле рекордне профите. Kонкретно, банке су у 2024. године од својих клијената наплатиле укупно 361,99 милијарди динара на име камата, што је 15,7 одсто више него у претходној години, према подацима Агенције за привредне регистре. Kада су накнаде и провизије у питању, приходовале су укупно 137,6 милијарди динара, што је 17 одсто више него у 2023.
Гувернерка Јоргованка Табаковић изјавила је да НБС спроводи додатне анализе које за резултат треба да имају предлагање конкретних решења у циљу смањења маржи банака. Она је објаснила да „када се упореде услови задуживања клијената код банака чланица исте банкарске групе које послују у Србији и банака које послују у државама у окружењу, није редак случај да те банке клијентима нуде повољније кредите у погледу висине камантих стопа за исту врсту кредитног производа“. Са своје стране показатељи профитабилности то и потврђују. Проблем и јесте то што је банкарски сектор у прошлости, када би НБС и наметнула нека ограничења, као она на стамбене кредите, подигао друге накнаде које наплаћује.
„Kада су високе камате, банке то одмах наплаћују, а када се спусте камате онде увећају накнаде и провизије. Видео сам тарифнике банака у којима се наплаћује свашта, а и гледамо како расту приходи од накнада и провизија. Ту заиста има места за промене. Ми смо пропустили да рецимо да поспешимо тржиште обвезница, да емитујемо народне обвезнице, а многе земље у окружењу су то урадиле. Не кажем да би то нешто променило, али би дало до знања да постоји нека алтернатива. Али се онда враћамо на то да су банке доминантне, да су топ повериоци државе, а то нису само хартије од вредности, имамо сад и директне кредите ка држави. Све се врти око тога да су банке толико јаке да ћуте и убиру профит“, каже Ненад Гујаничић, главни брокер из Моментум Сецуритиес.
Између осталог, банкарски сектор у Србији је јак јер не постоје алтернативе на тржишту где би грађани могли да инвестирају или се задужују. Због тога Гујаничић и каже да је „ово банкоцентрично тржиште где су људи осуђени на то да банка може да ради шта хоће, а последњих година банке имају монетарне услове које им иду у прилог“. Ова комбинација је и омогућила рекордне профите банака у Србији, према његовом мишљењу.
Васић, економски консултант, каже да за банке нема ризика овде јер ми новац, односно кредите, баш волимо.
„Показатељ повратак на уложени капитал (РОЕ) код нас је око 20 одсто и мало јаче од тога, то значи да банке поврате уложено кроз 5 година уз ову стопу. У Хрватској је то нешто више од 16 одсто, у Босни око 16 одсто. Рекло би се да ове наше банке овде два пута брже поврате уложено на капитал него у другим земљама„, објашњава Васић који истиче и да сви у региону бележе солидне или високе РОЕ показатеље – много изнад европског просека који је на 10 одсто. Према подацима НБС укупни капитал банака износи 7,5 милијарди евра.
„Србија, Румунија и Црна Гора предводе по профитабилности, док су остали региони у распону од 16–18 одсто РОЕ. Ово указује на релативно ефикасан и профитабилан банкарски сектор у већини поменутих земаља“, каже Васић.
Никола Аврамовић, виши директор за финансијски консалтинг у компанији Алварез&Марсал, која послује у области финансијског консалтинга, објашњава да иако су нека ограничења и раније ступила на снагу да би се заштитили клијенти, као што су била она за кориснике стамбених кредита то није много променило ствари јер су банке успеле да то надокнаде кроз друге намете. Он је става да ни нова ограничења неће деловати у смеру заштите потрошача, веч нуди нека друга решења.
„Ово би могло угрозити транспарентност и повећати укупне трошкове за клијенте, негирајући део уштеда од нижих камата. Лидерство по РОА/РОЕ није нешто на шта треба да гледамо са одушевљењем, јер ослањање на високе марже указује на недостатак конкуренције – можда би НБС требало подстаћи улазак нових банака уместо ограничења, како би се постигла органска редукција стопа. Без тога, банке ће вероватно оптимизовати операције, али ризик од скривених накнада остаје висок“, објашњава директор из Алварез&Марсал.
Занимљив је податак и који Васић истиче да је ситуација врло слична и у малопродаји код нас, као и у банкарском сектору. Одсуство праве конкуренције или алтернативе, али и јачих институција које би вршиле контролу у овим секторима омогућава велике профите компанијама које послују у овим сегментима. За банкарски сектор прави пресек стања и пословања нисмо никада добили, о чему је Нова економија и писала. На питање институцији надлежној за стање у овом сектору, Агенцији за заштиту конкуренције, добили смо одговор да пресек у овој индустрији није никада урађен.
За сектор малопродаје је НБС прошле године сугерисала овом телу да уради пресек стања у трговинским ланцима. Од прошле године се чека одлука Kомисије везана за сумње да су четири највећа трговинска ланца договарала цене и дизала их више него што је инфлација захтевала.
Аналитичари банкарског сектора такође упозоравају да иако су профити банака високи последњих година у Србији, тачније од 2022. године се бележе рекорди, очекује се и пораст проблематичних кредита, односно НПЛ-ова у наредном периоду.
