Три месеца је прошло од 11. јуна, а питање из објаве на друштвеној мрежи и даље стоји: зашто се о случају силовања (по сведочењу) у Основној школи „Татомир Анђелић“ у Мрчајевцима ћутало тако дуго и кога систем штити? Дечак је тог дана претрпео вршњачко сексуално насиље. Породица је сазнала тек увече. Школа, по наводима родитеља, није одмах позвала ни њих ни полицију на начин који би спречио да дете само оде кући. Од тада траје сукоб две слике истог догађаја: једна је слика мајке која каже да породица није спавала 38 ноћи, друга је слика институција које најпре говоре о „егзибиционизму“, а тек касније о полном узнемиравању.
Шта се десило откад је прича изашла у јавност? Већ 12. јуна школски тим сврстао је догађај у трећи, највиши степен вршњачког насиља. Полиција и тужилаштво обавештени су у року од 24 сата. Већ 15. јуна Више јавно тужилаштво у Чачку саопштило је да није било силовања ни злостављања, већ „непримереног понашања групе дечака, ради егзибиционизма“. То је била прва лаж и покушај заташкавања случаја, упозоравају родитељи нападнутог дечака.
Родитељи и мештани изашли су на протест. Покренута је петиција. У августу ББЦ је објавио да школа против наставнице ликовног води дисциплински поступак јер је ученике пустила са часа без надзора. 14. августа тужилаштво је ипак поднело захтев судији за малолетнике за покретање припремног поступка против двојице малолетника због полног узнемиравања. Трећи учесник није имао навршених 14 година, па се према њему поступак не води. Почетком септембра предата је петиција са више хиљада потписа. 2. септембра одржана је међусекторска конференција. 7. септембра директорка Весна Јевђенијевић први пут се јавно огласила на Фејсбуку. 8. септембра школа је објавила да ће учиниоци наставу похађати на даљину „док се не стекну услови“ за повратак, а да ће оштећени дечак наставити редовно школовање у школи. Данас је тужилаштво поново поручило да заташкавања није било. Срамота стиже срамоту, од школе то тужилаштва.
Зашто онлајн настава? Званично, да се просторно раздвоје учиниоци и жртва док трају поступци и док се израде планови повратка. То је мера безбедности, не казна сама по себи. Али у јавности она делује и као компромис: насилници нису искључени из система, жртва се враћа у исту зграду, а одлука долази тек на почетку новог полугодишта, после распуста у коме је дечак, како каже мајка Ана Марковић, ишао код лекара, психијатра и психолога док су друга деца била на одмору. Онлајн настава зато није одговор на питање кривице. Она је одговор на притисак јавности после месеци у којима школа није јасно рекла шта ради. Испада да су насилници склоњени из школе да би они били заштићени од гнева јавности, а не мучено дете које су сексуално напаствовали.
Да ли су родитељи осумњичених блиски режиму СНС? На мрежама круже тврдње да је тадашња директорка рођака министра и да је мајка једног од дечака локални повереник странке. Оно што јесте чињеница јесте да је случај ушао и у Скупштину, где је срамотни министар просвете Дејан Вук Станковић у јулу понављао квалификацију тужилаштва о „егзибиционизму“ и најавио републички инспекцијски надзор. Сумња ипак није пала случајно: институције су прво умањиле догађај, па га делимично преквалификовале.
Зашто школа и надлежни делују као да желе да случај утихне? Зато што је прва порука система била да „није било силовања“, док породица говори о сексуалном насиљу. Зато што родитељи тврде да их разредна није одмах обавестила. Зато што јавност месецима није чула директора школе. Зато што се дисциплински поступак води против једне наставнице, а питање одговорности управе остаје отворено. Тужилаштво данас каже да је све пријављено у року и да медицинска документација искључује силовање, али потврђује полно узнемиравање. Заташкавање се наставља, поручују на друштвеним мрежама. То јесте, међутим, низ порука које жртву и породицу терају да се боре петицијом да би институције уопште проговориле пуном реченицом.
Случај у Мрчајевцима више није само школски инцидент. Он је тест да ли држава уме да заштити дете брже него што штити углед установе. Онлајн настава за учиниоце дела је почела тек кад је јавност више није могла да игнорише. То је најјаснији одговор на питање зашто се ћутало три месеца.
(Србин инфо)
