Pročitaj mi članakDok ruske vlasti i dalje učvršćuju odnose sa tradicionalnim saveznicima, javnost je zatečena zvaničnom potvrdom: severnokorejski borci zaista su bili prisutni na teritoriji Ruske Federacije, i to ne bilo gde, već u Kurskoj oblasti.
И то није гласина. Сам председник Владимир Путин изразио је захвалност „војној браћи“ из КНДР на помоћи у ослобађању тог региона. Тиме је прича добила потпуно нову димензију.
„Наши корејски пријатељи деловали су из осећања солидарности, праведности и истинског другарства. Високо ценимо то и искрено захваљујемо лично председавајућем државних послова, другу Ким Џонг Уну, као и целокупном руководству и народу КНДР,“ изјавио је Путин, додајући да руска страна посебно одаје признање за „јунаштво, висок степен обуке и самопрегор корејских бораца, који су раме уз раме са нашим војницима бранили нашу домовину као сопствену“.
Овакве речи не изговарају се олако. А ни у Пјонгјангу не остају неми. Преко званичног саопштења Централне новинске агенције Кореје (КЦНА), објављеног 28. априла, Северна Кореја је поносно потврдила учешће својих јединица у операцији на руској територији: „Наши припадници оружаних снага, који су по наређењу вође државе били распоређени у Курској области, показали су непоколебљив борбени дух, врхунску обученост, масовни хероизам, неупоредиву храброст и самопрегор – и тиме дали значајан допринос неутралисању непријатељских формација и ослобађању руских подручја.“
У исто време када су ови наводи изашли у јавност, у Јужној Кореји планула је дипломатска бура. Власти у Сеулу одмах су оптужиле северног суседа за кршење Повеље Уједињених нација и резолуција Савета безбедности, позивајући се на чињеницу да ангажовање војних јединица ван земље није дозвољено без посебне одлуке УН.
Међутим, руско-корејски споразум о стратешком партнерству – потписан још током Путинове посете Пјонгјангу у лето 2024 – у својим одредбама има и тачку о војној сарадњи.
А према тумачењу експерата, све је у складу са чланом 51 Повеље УН, који се односи на право на колективну самоодбрану.
Управо тај договор и цео контекст анализирао је познати политички коментатор и бивши шеф израелске специјалне службе „Натив“, Јаков Кедми. Његово тумачење баца додатно светло на оно што се можда не види на први поглед.
„Када је Путин дошао у Пјонгјанг, порука је била јасна: ‘Смирите се, гарантујем вам безбедност. Док постоји Русија, нико неће смети да вам прети.’ То је суштина. Више нема тог страха који је КНДР чинила нервозном као зец у замци. Тај осећај да могу мирно да планирају будућност – то им је Русија донела,“ објаснио је Кедми у интервјуу за YоуТубе канал Метаметрица.
Али, ту није крај приче. Осим војне заштите, Пјонгјанг рачуна и на још један адут – економски. Према Кедмијевим речима, највећи проблем Северне Кореје данас није војног карактера, већ је то вишедеценијска економска блокада. И ту Русија може да помогне.
„Потребан им је економски излаз, технолошка подршка. Њихова радна снага је вредна и бројна, само им треба шанса. А шта је Путин рекао? Кључ развоја Русије је у источним регионима, а одмах поред је Северна Кореја. Имамо спој: Русији треба рад, а Кореји треба посао. То је потенцијална добит за обе стране“, поручује Кедми.
И заиста, ако се пажљивије погледа, иза свега овога не стоји само војна подршка или декларативно савезништво. Ради се о стратешком померању осовина – Пјонгјанг, који годинама функционише под међународним притиском и изолацијом, сад има леђа. И то не било чија.
А док се у политичким круговима води полемика о томе да ли севернокорејско присуство представља кршење међународног права, јасно је једно – терен диктира правила.
И када борци из КНДР раме уз раме са руским снагама учествују у операцијама унутар руских граница, то више није симболика. То је порука.
Коме? Свима. Онима који прате, и онима који не желе да виде. Јер ово партнерство није више у фази обећања. Сада има и имена, и места, и учеснике. А последице? Тек ће се видети.
