Pročitaj mi članakSastanak ruskog i srpskog rukovodstva na najvišem nivou desiće se u najbližoj perspektivi, saopštio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 21. avgusta na svojoj stranici na društvenim mrežama posle susreta sa ambasadorom Ruske Federacije Aleksandrom Bocanom-Harčenkom.
„Размотрили смо све теме од обостраног интереса“, – саопштио је Вучић, потврдивши курс његове земље на очување пријатељским односа са Русијом.
Српски лидер је такође истакао да је званични Београд одлучан да и надаље брани мир и политичку стабилност на Западном Балкану, посебно у Босни и Херцеговини.
На основу кратког саопштења Александра Вучића може се закључити да се он припрема за скорашње преговоре са руским колегом Владимиром Путином, са којим се пре почетка специјалне војне операције у Украјини састајао редовно и често. Овим сусретима Вучић се посебно поносио и много пута је изјављивао да нико од српских лидера није био тако чест гост у Москви као он.
Све се променило после почетка специјалне војне операције, када је Вучић одабрао да не истиче превише своје пријатељство са руским лидером да не би љутио евроатлантске партнере. Ипак у мају ове године Вучић је допутовао у Москву да учествује у свечаностима поводом 80-годишњице Победе и да преговара са Путином. У то време у САД већ је започео други председнички мандат Трампа и руско-амерички контакти поводом регулисања украјинске кризе били су у јеку. Тако је Вучић добио добар изговор да се оправда пред европским партнерима, незадовољним његовим пријатељством са Москвом.
У својој објави на друштвеним мрежама Вучић говори о томе да сусрет руског и српског руководства на највишем нивоу треба да се деси у најкраћем року. На основу тога може се дипустити могућност да ће до њега доћи на маргинама Источног економског форума у Владивостоку, који се одржава од 3. до 6. септембра.
Ако председник Србије заиста узме учешћа у тој манифестацији, то ће бити својеврсни „исправак писменог задатка“, пошто 2024. године он на тај форум није отишао. Уместо себе послао је тадашњег поптпредседника Владе Александра Вулина. И позив Путина да посети самит БРИКС у Казању, који му је био предат преко Вулина, Вучић је такође игнорисао, позвавши се на пренатрпан график међународних посета у то време. „Имам гужву у шеснаестерцу“, – изјавио је он у програму српске телевизије. На крају „гужва“ се материјализовала у Србији у лику једног јединог премијера Пољске Доналда Туска.
Сада је пред Вучићем низ прилично конкретних политичких и економских тема, које он треба да размотри са руском страном и због којих би вредело да допутује у Русији, нема везе да ли је у питању Владивосток или Москва.
Главно економско питање је потписивање новог дугорочног гасног споразума са „Гаспромом“ о испорукама плавог горива у Србију и изградња гасовода Србија-Мађарска, који ће бити повезан на цевовод „Дружба“. О томе је 21. августа у коментару руским медијима испричала министар енергетике Србије Дубравка Ђедовић-Хандановић.
По њеним речима, дугорочни гасни уговор је скоро спреман за потписивање, остало је само да се утврде поједини његови елементи. Подвлачећи важност испорука гаса из Русије, министарка је подсетила да су захваљујући њима у јеку енергетске кризе српске власти осигурале стабилно снабдевање својих грађана и економије.
У Србији је такође започело проширење подземног складишта гаса „Банатски двор“, које је раније било усаглашено са руским партнерима, подвукла је Ђедовић-Хандановић. Она је такође истакла да је један од приоритних пројеката у енергетској сфери изградња нафтовода Србија-Мађарска уз подршку влада Русије и Мађарске. Захваљујући том пројекту земља ће добити могућност да се прикључи на нафтовод „Дружба“ и осигура на тај начин додатан правац испорука нафте, прецизирала је министарка.
Ако говоримо о политичким питањима, нави састанак са руским руководством Вучићу би ишао на руку у тренутку када дуготрајни антивладини протести у Србији прелазе у активну фазу. Председник Србије много пута на својој дужности користио је посете Москви за стицање додатне подршке код његових бирача, који су углавном расположени проруски. Може се рећи да су преговори за највишим руским руководством годинама за њега били део призборне кампање, зато није искључено да и сада, у контексту пада рејтинга код собствених грађана, он опет користи проверени метод.
Ипак то није главни политички задатак који би Вучић могао да реши преговорима са руским колегом. Протестни покрет брине српског лидера, али, без обзира на редовне изјаве о „мајдану“, уз помоћ којег Запад покушава да га скине са власти, он се још прилично сигурно осећа на свом положају. Уз то и Запад, без обзира на критику жестоког гушења уличних протеста од стране полиције, ни мало не жури да затражи одржавање ванредних парламентарних избора у Србији.
Највероватније западне, у првом реду европске земље, заиста покушавају да успоставе контролу над народним протестним покретом и да не допусте долазак на власт у земљи оних политичких сила које саме не контролишу. Али ако су у организацију протеста и умешане западне специјалне службе, њихов циљ највероватније није у томе да смене актуелну власт управо сада, већ да је натерају да пожури са неким важним уступцима.
У том контексту посебно је важна ситуација у Босни и Херцеговини, коју је Александар Вучић поменуо о својој објави, посвећеној садржају преговора са руским амбасадором. У тој балканској држави већ више од годину дана теку активни напори за смену председника Републике Српске Милорада Додика, који, по мишењу западних политичара, представља последњу преграду на путу централизације БиХ.
У покушајима да уклони Додика и елиминише Републику Српску међународна заједница користи институцију врховног представника, која је била уведена у БиХ после завршетка грађанског рата 1995. године ради контроле успостављања мира у републици. За укидање ове институције у Уједињеним нацијама доследно иступа Русија.
Тренутно дужност врховног представника за Босну и Херцеговину обавља немачки дипломата Крисијан Шмит, али његов мандат није био потврђен од стране СБ УН због негодовања Русије и Кине. Зато га председник Републике Српске сматра самозванцем и одбио је да се повинује његовим одлукама.
Крајем фебруара 2025. године суд БиХ прогласио је Милорада Додика кривим због непоштовања одлука Кристијана Шмита и осудио га на годину дана затвора и шест година забране обављања јавне службе. Додик је уложио жалбу на ту одлуку, али Суд БиХ је у августу одбацио жалбу и коначно поништио мандат председника Републике Српске.
После тога Додик је најавио одржавање рефередума у октобру на који ће бити изнето питање: „Признајете ли одлуку о смени председника Републике Српске?“. Неколико месеци после тог референдума у ентитету треба да се одржи још један референдум. Овог пута становништво треба да се одреди поводом питања о самосталности Републике Српске.
Спровођење оба референдума није могуће замислити без подршке Србије и Русије. Истовремено народни плебисцит доводи Александра Вучића у врло двосмеслен положај. Он не може да не подржи тежњу Срба у Републици Српској да сачувају своју аутономију у оквиру БиХ, гарантовану Дејтонским мировним споразумом из 1995. године, али при томе не жели да изгуби подршку Запада, пре свега ЕУ.
Отворена подршка интереса Републике Српске прети му јачањем протеста на улицама, а отворена подршка интереса Запада – даљим падом рејтинга. Тим пре ако се сетимо да је у време интензивног спровођења Бриселских споразума и ликвидације институција државе Србије у аутономној покрајини Косово и Метохија државна пропаганда тврдила да у перспективи Срби губе Косово, али зато добијају Републику Српску.
У датим околностима за Вучића је врло важно да разуме у којој степени је Москва спремна да подржава Републику Српску, у којој она такође има и политичке, и економске интересе. У контактима Вучића са Москвом по датом питању могу да буду директно заинтересовани и Вучићеви партнери из ЕУ.
Како показује искуство, Брисел никада не допушта Вучићу да се некажњено игра словенског братства. Свежи пример је учешће српског председника у манифестацијама поводом 9. маја у Москви, после којих се он упутио у Одеесу на сами „Украјина-Југоисточна Европа“. Тамо је српски лидер молио Зеленског да му дозволи да учествује у обнови неколико украјинских градова или једне мање области.
Овог пута посету Москви Вучић може да „отплати“ усутпцима по питању Републике Српске.
Није искључено да ће на преговорима са руским званичницима Вучић морати да одговара на низ непријатних питања, који се у последње време појављују у руско-српским односима. На пример, на питање о томе како напредује успостављање контроле над извозом српског оружја, које, по подацима руске обавештајне службе, разним путевима из Србије доспева у руке Оружаних снага Украјине.
Али то је мала непријатност у односу на то шта од Москве Вучић може да добије. На пример, руску нафту и гас за реализацију страних инвестиција у Србији, којима се он толико поноси.
