Pročitaj mi članakHipersonične rakete, oružje koje putuje brzinama mnogo puta većim od zvuka i sposobno je da manevriše u letu, postale su novi fokus globalne trke u naoružanju.
Русија и Кина предводе развој ових ракета, док Сједињене Државе и њихови савезници покушавају да их сустигну, а стручњаци упозоравају да би ова технологија могла да промени начин вођења будућих ратова.
Кина је први пут јавно приказала своје хиперсоничне ракете ДФ-17 2019. године на паради у Пекингу. Од тада их унапређује и сада се сматра водећом светском силом у овој области. Русија је такође развила неколико модела, укључујући Авангард и Орешник, док су Сједињене Државе тек последњих година значајно улагале у пројекте попут система „Тамни орао“. Уједињено Краљевство и друге западне земље заостају, иако улажу у тестирање и развој, извештава ББЦ.
Главни разлог заостајања Запада, тврде аналитичари, јесте чињеница да су се у последње две деценије САД и Европа више фокусирале на борбу против тероризма и побуна, док су Москва и Пекинг већ уложили огромна средства у развој оружја за сукоб са равноправним противницима.
Зашто су хиперсоничне ракете посебне?
Ракете које лете брзином од најмање пет пута већом од брзине звука (5 Маха) називају се хиперсоничним. За разлику од балистичких ракета које лете предвидљивом путањом, хиперсоничне летелице могу нагло да промене правац, лете на мањим висинама и тешко их је открити радарским системима.
Постоје две главне врсте хиперсоничних ракета. Прве су хиперсоничне клизне ракете, које се лансирају ракетним мотором, а затим клизе ка циљу са могућношћу маневрисања. Друге су хиперсоничне крстареће ракете, које лете близу тла и користе такозвани скремџет мотор за одржавање екстремних брзина. Како објашњава истраживачица Патриција Базиљчик из вашингтонског Центра за стратешке и међународне студије, „летећи испод радарског хоризонта, могу избећи рано откривање и појавити се на сензорима тек у завршној фази лета, што одбрани оставља врло мало времена за реакцију“.
Њихова највећа претња није нужно њихова разорна моћ, већ чињеница да их је готово немогуће открити и пресрести на време.
Руски председник Владимир Путин редовно се хвали овим оружјем, тврдећи да може да „претвори мете у прах“. У новембру 2024. године, Русија је тестирала нову ракету Орешник у украјинском граду Дњепар, која је наводно достигла брзину од 11 маха. Ракета се у завршној фази распала на неколико мањих бојевих глава које су погодиле различите мете. Стручњаци упозоравају да би такво оружје, ако је наоружано нуклеарним или конвенционалним бојевим главама, могло да погоди скоро сваки град у Европи у року од неколико минута.
Осим Русије, Кине и САД, и друге земље улажу у ову технологију. Иран тврди да има хиперсоничне ракете, Израел развија сопствене системе пресретача, а Северна Кореја је последњих година редовно показивала сопствене моделе. Француска и Јапан такође улажу у истраживање.
Међутим, неки војни аналитичари сматрају да је претња понекад преувеличана. Хиперсоничне ракете су изузетно брзе и тешко их је открити, али се развијају и одбрамбени системи и контрамере. „Кључна ствар је да ни нападач ни бранилац још увек немају савршено решење“, каже бивши командант британске морнарице Том Шарп.
Улог је висок. Ко год буде имао предност у овој технологији, могао би да стекне стратешку предност у будућим сукобима.
