Прочитај ми чланакТоком састанка Специјалног заједничког парламентарног комитета о законима о еутаназији у Канади, један психијатар је рекао посланицима да би особама са поремећајима исхране или депресијом требало омогућити да умру путем асистиране смрти.
Прошле недеље, др Мона Гупта, психијатар и професорка на Универзитету у Монтреалу, директно је упитана од стране конзервативног посланика Ендруа Лутона да ли би особама са депресијом или поремећајима исхране требало дозволити да умру путем МАиД програма (медицински потпомогнута смрт).
Гупта је наговестила да би то могло бити прихватљиво.
„Зависи од околности особе“, одговорила је.
На то је Лутон упитао: „Значи могло би?“
„Потенцијално“, одговорила је Гупта.
Лутон је затим питао колико пута особа мора да прође кроз лечење да би се сматрало да је стање „отпорно на терапију“.
Гупта је одговорила да се термин „отпорно на терапију“ не користи у законима о МАиД.
Прошлог месеца канадска влада формирала је Специјални заједнички парламентарни комитет за МАиД. У њему доминирају заговорници еутаназије, док је Лутон један од ретких чланова који се залажу за заштиту живота.
Комитет треба да одлучи да ли ће Канада проширити право на асистирану смрт и на особе са менталним болестима, док поједини посланици обећавају да ће се томе супротставити.
Према важећем закону, особа мора имати тешко и неизлечиво обољење уз „трајну и неподношљиву физичку или психичку патњу која се не може ублажити на начин прихватљив тој особи“ да би могла да затражи МАиД.
Лоутон је питао да ли је разумно да особа мора да прође све могуће терапије пре него што се разматра еутаназија.
„Тешко је правити строга правила за дијагнозе, мора се гледати сваки појединачни случај“, рекла је Гупта.
Додала је да стандардна медицинска пракса подразумева примену свих уобичајених терапија, али да могу постојати разлози због којих појединци не могу да их користе.
На питање да ли болесни који одбијају лечење могу одмах да добију МАиД, Гупта је одговорила да у том случају „није примерено разматрати еутаназију“.
У последњим месецима све је више случајева у којима се Канађани наводно подстичу на еутаназију уместо лечења.
Једна 84-годишња Канађанка изјавила је да јој је у болници понуђена еутаназија иако није била на самрти, нагласивши да „нема шансе“ да оконча свој живот на тај начин.
Забележен је и случај мушкарца који је еутаназиран због делимичног слепила.
Поједине провинције, попут Алберте, покушавају да ограниче доступност МАиД програма. Влада премијерке Данијел Смит предложила је закон који би значајно сузио критеријуме и забранио еутаназију за малолетнике, уз право лекара и болница да одбију учешће.
У фебруару 2024. савезна влада одложила је проширење еутаназије на менталне болести до 2027. године након противљења лекара, стручњака за ментално здравље и већине провинција.
Ипак, либерална влада под Џастином Трудоом, као и актуелни премијер Марк Карни, проширили су примену еутаназије чак 13 пута од њене легализације 2016. године. Канада данас има најбрже растући програм асистиране смрти у свету.
Еутаназија је сада шести водећи узрок смрти у Канади, након што се у периоду од 2019. до 2022. није ни налазила међу десет најчешћих узрока смрти.
