Прочитај ми чланакКанада би ускоро могла да се суочи са једним од највећих политичких потреса у својој модерној историји.
Сепаратистички покрет у Алберти предао је више од 300.000 потписа за покретање референдума о одвајању од Канаде, чиме је значајно премашен праг од око 178.000 потписа потребних за грађанску иницијативу.
Иако потписи још нису званично потврђени, политичка сцена у земљи већ улази у нову фазу напетости.
Питање које би могло да се нађе пред бирачима звучи директно и без простора за различита тумачења: “Да ли се слажете да покрајина Алберта престане да буде део Канаде и постане независна држава?”
Управо та формулација последњих дана изазива велику пажњу широм земље, али и ван граница Канаде.
Сепаратистичке идеје у Алберти нису нове. Тај покрет постоји деценијама, али је последњих годину дана нагло ојачао након победе Либералне партије на савезним изборима у Канади.
Многи становници ове богате покрајине сматрају да савезна власт у Отави већ дуго занемарује интересе Алберте, посебно када је реч о енергетици, нафти и гасу.
Покрет “Пројекат просперитета Алберте”, који отворено подржава независност покрајине, тврди да би одвајање донело економски просперитет, политичко оснаживање и већу контролу над природним ресурсима.
У њиховим порукама често се наглашава да Алберта жели самостално да управља сопственим законима, енергетском политиком и економским развојем.
Није тајна да је управо енергетика у средишту сукоба између Алберте и савезне владе. Покрајина се у великој мери ослања на експлоатацију нафте, гаса и рударство, док су многи становници годинама критиковали либералне владе због блокирања појединих пројеката нафтовода и заустављања енергетских инвестиција.
У Алберти доминира конзервативно бирачко тело, па је политички јаз између покрајине и савезне власти постао још видљивији после избора 2025. године.
Након победе либерала на савезним изборима, стотине демонстраната окупиле су се испред законодавне скупштине Алберте тражећи раздвајање од Канаде.
У том тренутку сепаратистички покрет почео је да добија много већу медијску пажњу, а политички притисак на покрајинску владу постао је озбиљнији.
Премијерка Алберте Данијел Смит раније је поручила да њена влада сама неће иницирати референдум о одвајању, али је јасно нагласила да ће поштовати демократски процес уколико грађанска петиција прикупи довољан број потписа. Управо се сада земља налази пред тим сценаријем.
Међутим, процес још није завршен. Изборна комисија Алберте мораће да провери потписе, али ни то не може одмах да почне због правног оспоравања предлога.
Тужбу су поднеле групе Првих народа, односно староседелачких заједница, које сматрају да би евентуално одвајање Алберте прекршило њихова уговорна права са Канадом.
Ако судија одбаци правне препреке и потписи буду потврђени, референдум би могао да се појави на гласачком листићу већ 19. октобра. Ипак, политички аналитичари упозоравају да чак и тада пут ка независности не би био ни брз ни једноставан.
Истраживање спроведено за ЦБЦ показало је да само 27 одсто испитаника подржава одвајање Алберте од Канаде, док се чак 67 одсто томе противи.
Аналитичарка Џенет Браун оценила је да сепаратистички покрет јесте постао гласнији последњих месеци, али да то не значи аутоматски и раст стварне подршке међу грађанима.
Чак и у случају успешног референдума, Алберта не би аутоматски постала нова држава. Уследили би дуготрајни преговори са савезном владом Канаде, као и са староседелачким заједницама, које би готово сигурно покренуле додатне правне процесе.
Посебну пажњу изазвао је део приче који се односи на стране утицаје. У заједничком извештају Глобалног центра за демократску отпорност, Центра за вештачку интелигенцију, податке и конфликте и организације “ДисинфоWатцх” наведено је да актери из Русије и САД преко друштвених мрежа промовишу сепаратистичке идеје у Алберти.
Аутори извештаја упозорили су да појачавање сепаратистичких наратива и подривање поверења у демократске процесе представља озбиљан изазов за националну безбедност и суверенитет Канаде.
Руско деловање описано је као прикривено, континуирано и оперативно, док се за поједине актере из САД наводи да су имали директне контакте са лидерима сепаратистичког покрета у Алберти.
Посебно је одјекнула информација да су поједини високи званичници администрације Доналда Трампа наводно разговарали са сепаратистичким лидерима и давали изјаве које су тумачене као подршка њиховим циљевима.
Након тих навода и премијер Марк Карни и премијерка Данијел Смит поручили су да САД морају да поштују суверенитет Канаде.
Цела ситуација показује колико дубоке политичке и економске поделе постоје унутар саме Канаде.
Иако многи стручњаци сматрају да је мало вероватно да ће Алберта заиста постати независна држава, чињеница да је прикупљено више од 300.000 потписа показује да сепаратистичке идеје више нису маргинална појава, већ озбиљна политичка тема која би могла да промени политичку слику земље у наредним годинама.
