Прочитај ми чланакАмерички председник Доналд Трамп и његови најближи сарадници погрешно су проценили како ће Иран реаговати на америчко-израелске нападе, а последице те процене сада се осећају на глобалном тржишту нафте и у безбедносној ситуацији на Блиском истоку.
Уочи одлуке о покретању војне операције против Ирана 18. фебруара, министар енергетике Крис Рајт изјавио је у једном интервјуу да не очекује озбиљне поремећаје на тржишту енергије. Подсетио је да су током претходних америчко-израелских удара на Иран у јуну прошле године цене нафте само кратко порасле.
„Цене нафте су накратко скочиле, а затим поново пале“, рекао је Рајт.
Сличан став имали су и неки други Трампови саветници, који су упозорења да би Иран могао да покрене економску одмазду – укључујући затварање кључних поморских рута кроз које пролази око 20 одсто светске нафте – сматрали претераним, пише Њујорк тајмс.
Међутим, последњих дана показало се да су те процене биле погрешне. Иран је запретио да ће напасти комерцијалне танкере који пролазе кроз Ормуски мореуз, стратешки пролаз из Персијског залива. Због тих претњи бродови су готово престали да плове тим подручјем, а цене нафте су нагло порасле. Администрација у Вашингтону сада покушава да ублажи економску кризу која је довела и до раста цена горива у Сједињеним Државама.
Овај развој догађаја показује колико су Трамп и његови сарадници потценили начин на који ће Техеран одговорити на рат који иранско руководство доживљава као егзистенцијалну претњу. За разлику од прошлогодишњег дванаестодневног сукоба, Иран је сада реаговао знатно агресивније – лансирајући таласе ракета и дронова на америчке војне базе, градове у арапским земљама Блиског истока и циљеве у Израелу.
Амерички званичници морали су да мењају планове у ходу – од хитне евакуације амбасада до разматрања економских мера за обарање цена горива.
Након затвореног брифинга администрације за конгресмене, демократски сенатор Кристофер Марфи изјавио је на друштвеним мрежама да власт у Вашингтону нема јасан план како да поново отвори Ормуски мореуз.
Без јасног плана
Он је написао да администрација „није имала план за Ормуски мореуз и не зна како да га безбедно поново отвори“.
У самој администрацији расте песимизам због недостатка јасне стратегије за завршетак рата. Ипак, многи званичници избегавају да то отворено кажу председнику, који и даље тврди да је операција велики успех.
Трамп је износио максималистичке циљеве, укључујући захтев да Иран добије новог лидера који би му био наклоњен. Насупрот томе, државни секретар Марко Рубио и министар одбране Пит Хегсет износе знатно уже циљеве који би могли да омогуће бржи излазак из сукоба.
Портпаролка Беле куће Керолајн Ливит тврди да је администрација имала јасан план пре почетка рата.
„Намерно нарушавање тржишта нафте од стране иранског режима је краткорочно и неопходно за дугорочну корист – уклањање ових терориста и претње коју представљају за Америку и свет“, навела је она.
Министар одбране Хегсет признао је да је Пентагон донекле изненадила жестина иранског одговора, али је тврдио да таква реакција показује слабост режима.
„Не могу да кажем да смо тачно очекивали да ће реаговати баш на тај начин, али знали смо да је то могућност. Мислим да је то показатељ очаја режима“, рекао је он.
Трамп све фрустриранији
Трамп је у међувремену све фрустриранији због поремећаја у снабдевању нафтом. У интервјуу за Фоx Неwс поручио је посадама танкера да треба да покажу храброст и наставе пловидбу кроз Ормуски мореуз.
„Треба да покажу мало храбрости“, рекао је.
Пре почетка рата поједини војни саветници упозоравали су да би Иран могао да одговори веома агресивно и да ће напад схватити као претњу сопственом опстанку. Други су веровали да би ликвидација врха иранског руководства могла да доведе на власт прагматичније лидере спремне на окончање сукоба.
Иако је Трамп био обавештен да би рат могао да изазове раст цена нафте, тај ризик је сматрао краткорочним и мање важним од циља да се „одсече глава“ иранском режиму. Наложио је министру енергетике Рајту и министру финансија Скоту Бесенту да припреме мере за евентуални скок цена.
Међу разматраним опцијама биле су државне гаранције за осигурање танкера и пратња америчке морнарице кроз Ормуски мореуз. Међутим, о тим мерама јавност није обавештена све до више од два дана након почетка сукоба, а поморске пратње још нису спроведене.
Додатну конфузију изазвао је сам министар енергетике Рајт када је на друштвеним мрежама објавио да је америчка морнарица успешно спровела један танкер кроз мореуз. Та објава је привремено умирила тржишта и подигла акције енергетских компанија. Међутим, након што је објава обрисана јер се испоставило да пратња није ни била организована, тржишта су поново потонула у нестабилност.
Ситуацију додатно компликују обавештајни подаци да Иран разматра постављање мина у Ормуском мореузу. Америчка војска је зато у уторак увече саопштила да је напала 16 иранских пловила за постављање мина у близини тог пролаза.
Претње по економску политику републиканаца
Како рат уздрмава глобална тржишта, републикански политичари у Вашингтону почињу да брину да би раст цена нафте могао да угрози њихову економску политику пред предстојеће изборе за Конгрес.
Трамп је у јавности и приватно тврдио да би повећање производње нафте у Венецуели могло да ублажи шок изазван ратом са Ираном. Администрација је такође најавила изградњу нове рафинерије у Тексасу која би, према тврдњама званичника, могла да повећа снабдевање тржишта и спречи дугорочну дестабилизацију.
Ипак, Трамп последњих дана шаље неуједначене поруке о рату. Понекад тврди да би сукоб могао да траје више од месец дана, а понекад говори да је операција већ готово завршена.
У једном тренутку рекао је да је рат „веома потпун, практично завршен“, али је истовремено поручио да ће САД „наставити још одлучније него икада“.
Рубио и Хегсет покушали су да уведу јаснију поруку и навели три кључна циља операције.
„Циљеви ове мисије су јасни“, рекао је Рубио. „Уништити способност режима да лансира ракете, уништити фабрике које их производе и уништити њихову морнарицу.“
Према проценама Пентагона, рат већ има огромне трошкове. У прва два дана сукоба америчка војска потрошила је око 5,6 милијарди долара вредне муниције, што је знатно више него што је раније било објављено.
Ирански званичници, међутим, поручују да неће попустити и да ће користити контролу над кључним енергетским рутама као средство притиска.
„Ормуски мореуз ће бити или мореуз мира и просперитета за све – или мореуз пораза и патње за ратне хушкаче“, поручио је ирански званичник за националну безбедност Али Лариџани.
