Pročitaj mi članakAmeričke sankcije NIS-u, trošni diplomatski odnosi sa Rusijom, Turskom i Evropskom unijom, kao i pojava turskih borbenih dronova na Kosovu, sve to zajedno otkriva potpuni krah spoljne politike režima Aleksandra Vučića. Dok zvanični mediji izveštavaju o „iznenađenju“ i „novim teškoćama“, hrvatski istraživač Domogoj Margetić već osam meseci uporno govori da je sve ovo rezultat dugo pripremane operacije u kojoj se pod plaštom sankcija preuređuje vlasništvo nad NIS-om i energetskim tokovima Srbije.
Америчке санкције и привидна изненађења
Деветог октобра, после осам одлагања, ступиле су на снагу санкције Сједињених Америчких Држава против Нафтне индустрије Србије (НИС), која је већински у руском власништву.
Иако је вест представљена као изненадна и драматична, Маргетић је још почетком године објављивао да се санкције користе као инструмент за промену власничке структуре НИС-а, уз активно учешће хрватског ЈАНАФ-а и фирми повезаних са генералом Иваном Чермаком.
Он је тада упозоравао да санкције нису стварни циљ, већ средство за стварање правног оквира који ће омогућити да „тајни инвеститори преко фондова“ преузму контролу над делом НИС-а.
Сада, када је наводно дошло до њиховог коначног ступања на снагу, он тврди да санкције ни данас нису у пуном ефекту, јер је, како му је потврдио ЈАНАФ, одобрен нови рок — до 15. октобра.
Турски дронови и дипломатски дебакл
Истог дана када је НИС објавио да санкције важе, стигла је друга лоша вест: хиљаде турских борбених дронова Skydagger слетеле су на аеродром у Приштини.
Премијер у оставци, Албин Курти, похвалио се да су дронови стигли три месеца раније од планираног рока, а да је уговор са турском компанијом „Бајкар“ потписан још у децембру 2024.
Док је Вучић изјавио да је „згрожен понашањем Турске“ и оптужио Ердогана за „обнову османског сна“, Маргетић је у више наврата подсетио да је управо ова врста дипломатског самообмањивања — ослањање на „лична пријатељства“ уместо на државну политику — главни разлог зашто Србија сада губи позиције и на истоку и на западу.
Према коментаторима, Србија је данас у сукобу интереса са свим важним актерима.
Са ЕУ су замрзнути преговори, односи са Русијом су захладнели након што је Москва понудила уговор за снабдевање гасом само до Нове године, а са Турском је дошло до потпуног дипломатског прекида поверења.
Вучићев режим се годинама хвалио „вештином балансирања“, али се та политика претворила у серију губитака и дипломатских понижења. Док он у јавности говори о „издаји пријатеља“, у позадини се, по Маргетићевим речима, води потпуно други процес: преуређење енергетског власништва уз прећутни пристанак западних центара моћи.
Медијски мрак и тиха окупација
Док Нова, Н1 и остали медији преносе ставове појединих аналитичара да је „дипломатија у расулу“, ниједан од њих не спомиње оно што Маргетић документује већ осам месеци:
да се под параваном санкција, преко ЈАНАФ-а, фирми Ивана Чермака и такозване швајцарске компаније Euronova Energies, успоставља нови енергетски ланац који заобилази Србију и директно потчињава њене ресурсе страним структурама.
Он тврди да је овај сценарио осмишљен да јавност прихвати продају НИС-а као „спас од санкција“, а у суштини да се српски енергетски систем пребаци под контролу хрватско-канадских фондова.
Док аналитичари говоре о дипломатском поразу, Маргетић подсећа да је ово резултат дугог плана који се одвија већ осам месеци.
Санкције су само кулиса, дронови су параван, а стварна драма одиграва се око власништва над енергетским ресурсима и стратегијске зависности Србије.
Српска дипломатија није само у расулу, она је постала заложник тајних уговора и „пријатељстава“ која се плаћају националним интересима.
