Сада је и дефинитвно јасно зашто су се појавили катастрофални пожари широм Србије и зашто је режим месец дана одбијао да угаси хектаре под ватром у Делиблатској пешчари. Такође, јасно је и да је Александар Вучић опет слагао када је рекао да никакве градње у Делиблатској пешчари неће бити, већ да ће се она „обновити“.
Посланици Народне скупштине Републике Србије усвојили су 31. августа 2026. године измене и допуне Закона о планирању и изградњи које омогућавају промену намене шумског земљишта на којем је шума оштећена или уништена пожаром, уколико је то потребно за реализацију пројеката за које је утврђен јавни интерес или за изградњу објеката јавне инфраструктуре. Измене су усвојене у оквиру јединствене процедуре са великим бројем тачака дневног реда, без претходне јавне расправе. Све се ово дешава док се јавност у Србији окупира причом и изборима. Поставља се питање и зашто опозициони посланици нису обавестили јавност о овој издаји.
Кључна измена односи се на члан 88. закона. Према новом решењу, шумско земљиште на којем је шума оштећена или уништена пожаром задржава намену одређену планским документом коју је имало пре пожара. Међутим, већ у следећем ставу истог члана предвиђен је изузетак: промена намене могућа је ако је неопходна ради реализације пројекта за који је у складу са законом утврђен јавни интерес, односно ради изградње објеката јавне инфраструктуре. Промена је дозвољена и када произлази из режима заштите и управљања заштићеним подручјем, у складу са законом којим се уређује заштита природе.
Ове одредбе нису биле садржане у оригиналном предлогу Владе Србије који је Скупштини достављен 7. августа 2026. године. Тај предлог бавио се претежно другим питањима, попут соларних електрана и управљања отпадом. Измене о шумском земљишту унете су посредно, путем амандмана који је предложио скупштински Одбор за просторно планирање, саобраћај, инфраструктуру и телекомуникације на седници 26. августа. Са амандманом се сагласила министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић, а једногласно га је усвојило 12 присутних чланова Одбора. На сајту Народне скупштине нису били доступни ни текст амандмана, ни његово образложење, ни информација зашто ове измене нису биле у почетном предлогу. Дакле, све је одрађено иза очију јавности и то док је ватра гутала хектаре широм Србије.
Организације Транспарентност Србија и Регулаторни институт за обновљиву енергију и животну средину (РЕРИ) упозориле су да нетранспарентност поступка отвара простор за сумње у даљу судбину земљишта захваћеног пожарима. Оне истичу да усвојени амандман наизглед штити изгорело шумско земљиште, али истовремено значајно олакшава поступак којим би то земљиште могло постати грађевинско за веома широк круг пројеката које одобрава Комисија Владе. Не постоје препреке да се такви пројекти предложе након пожара.
Измене долазе у тренутку када је Србија суочена са једним од највећих шумских пожара у новијој историји. Пожар у Делиблатској пешчари, специјалном резервату природе од изузетног националног значаја, трајао је недељама. Према проценама стручњака, изгорело је више од 5.500 хектара под шумом, жбунастом и травнатом вегетацијом, док је укупна површина захваћена ватром процењивана на више од 10.000 хектара. Стручњаци наглашавају да ће обнова шуме трајати најмање две деценије. Наравно, од тога нема ништа ако неко покрене изградњу ветро паркова на том месту.
Још током пожара јавност је износила сумње да би изгорело земљиште могло бити искоришћено за инвеститорске пројекте. Министри заштите животне средине Сара Павков и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић тада су такве наводе демантовали. Ипак, време усвајања измена, одсуство јавне расправе и недостатак образложења појачали су неповерење.
Предложен је био амандман којим би се забранила промена намене шумског и пољопривредног земљишта захваћеног пожаром у наредних 30 година, по узору на решења у Шпанији, Италији, Португалу и Црној Гори. Тај предлог није усвојен. Транспарентност Србија и РЕРИ сада траже да Министарство грађевинарства и посланици који су гласали за измене јавности пруже аргументовано образложење, укључујући и поступак који би важио за промену намене очуване, односно изгореле шуме. До тада, Скупштина би, како наводе, требало хитно да усвоји допуне које би одложиле примену нових законских решења.
Коментари на друштвеним мрежама показују широко распрострањено незадовољство. Многи грађани повезују учесталост пожара са намерама промене намене земљишта, не само у Делиблатској пешчари већ и у другим шумским подручјима. Сада је јасно да ће изузетак за „јавни интерес“ постати правни механизам за ширу пренамену природних добара.
(Србин инфо)
