Убрзано тече време до избора 25. октобра. Иако су сви фокусирани на саме изборе и политичку комбинаторику и прогнозе, једна структура власти је тренутно остала у тихој сенци. А то је полиција.

Почев од тренутка када се отворе гласачка места па до вечери, сама полиција ће бити читаво време у напетом ишчекивању шта ће се десити на јавној сцени.

На једној страни имају власт и центре моћи, а на другој народ и студенте. Томе треба додати и криминалце и параструктуре који ће бити на услузи самом режиму. Кроз те односе полицајци ће бити „раскречени“ на више страна.

Изнад себе ће имати и своје надређене који су и постављени да би усмеравали деловање својих СНС активиста, али и криминалаца. Њима ће, на другој страни, на улици бити супротстављени студенти и грађани.

Полиција ће тог дана, вечери и у времену после тога бити на судбинској раскрсници како да се постави.

У протеклим годинама ова професија је била понижавана, кадровски девастирана, политички злоупотребљавана у корист центара моћи, не само од власти већ и од особа из сенке које су блиске владајућим структурама.

Савесни и професионални полицајци то врло добро знају и памте. Као врло добро информисана популација, они су обавештени како су се обогатили њихови руководиоци као што су Небојша Стефановић, Веселин Милић, Горан Папић, Немања Ђуран и други.

Имају информације да њихов бивши министар Небојша Стефановић сада, као богат човек и са купљеним некретнинама у иностранству, живи на релацији Грчка-Шпанија.

Знају исто тако да су у много случајева, по наређењу својих старешина, велики број њих и кршили закон. Сада се приближава дан када све око избора може да добије трагичне последице са људским жртвама.

Прво ће настати проблем за лојалистичке полицајце да предузму било какву незакониту акцију због очигледног присуства домаће и стране јавности. Обични полицајци ће се двоумити да следе наређења својих начелника ако су она противзаконита.

Такође су свесни да немају уцењивачки потенцијал као, на пример, Небојша Стефановић или Веселин Милић и да немају јаке аргументе против доносилаца политичких одлука. То онда представља предвечерје „Дана Д“ – када и како ће се полиција поставити у односу на студенте и грађане.

Ако се томе дода и чињеница да ће многи грађани преплавити улице и тргове у Србији те изборне вечери и следећих постизборних дана, онда је јасно да се полиција налази пред нерешивим ребусом.

Ако се зна да укупан број запослених лица која имају право да носе оружје у МУП-у износи око 35.000 и ако параполиција и људи из света криминала који би могли бити употребљени против грађана могу достићи цифру од око 10.000, онда је јасно да се са тим бројем не може покрити читава Србија.

Добро познајем ментални рефлекс криминалаца, као и њихову спретност за преживљавање. Знам да ће они у одсудном моменту отказати послушност, јер им је јасно да на њих власт рачуна као и на сваку другу потрошну робу, по потреби.

Такође, треба навести да су припадници подземља тврђи и психички и физички у односу на било којег припадника власти јер имају много веће и теже животно искуство од њих.

То се види и из њихових контаката са представницима режима, где су ови други видљиво опчињени криминалцима и њиховим мафијашким педигреом.

Познато је у теорији и у пракси да људи из подземља немају никад никакву идеологију и да теже само једном циљу, а то је моћ и новац. Пошто користе представнике власти за те своје планове, онда је разумљиво зашто су супериорнији у том односу.

Због тога су, користећи власт у протеклим годинама, ојачали и статусно и економски и сада су важан фактор у друштвеним збивањима.

Такође, одлично знају судбину и пример Вељка Беливука, Марка Миљковића и других који су у своје време били ударна песница власти, а на крају ће иструнути у затвору.

Данас, Аутор је адвокат и члан Светске асоцијације шефова полиција