До избора у Мионици и Неготину остало је нешто више од месец дана, а ове општине иду на гласање после бурних избора у Зајечару и Косјерићу, где су забележене бројне неправилности. Напредњаци су, по већ устаљеном рецепту, већ кренули у „изборну трговину“, од асфалтирања путева до поделе пакета и поклона: у Мионици се деле дечја колица и ауто-седишта, а у Неготину чак и уље, вино и телевизори.

Према досад познатим подацима, осим СНС-а на изборе излази и опозициона коалиција „Уједињени за Мионицу“, једина листа у Србији на којој ће, поред оне у Неготину, бити и студенти. Самостално наступају и Социјалдемократска партија Србије Расима Љајића, као и Странка слободе и правде Драгана Ђиласа.

Међутим, као „нови играчи“ појављују се и листе које се представљају као опозиционе, али њихово порекло изазива сумњу. Српску народну обнову поново је активирао Мирко Јовић, познат из деведесетих, а одлука о повратку странке у политички живот донета је управо у Мионици, годину дана пре избора. Јовић је био члан више странака, Нове Србије, ДСС-а, ПОКС-а и подржавао покрете као што су Двери и „Никад граница“. Познат је и по учешћу у ратовима у Републици Српској и Републици Српској Крајини.

С друге стране, покрет „Бунт – Права Србија“ предводи Душан Марковић из Јагодине, који је био носилац изборне листе „Руски мањински савез“ 2022. године, чији је подносилац био Павле Бихали Гаврин, оснивач покрета Левијатан блиског режиму.

Политиколог Александар Ивковић сматра да управо ова странка буди највећу сумњу: „Имамо више странака регистрованих као мањинске, што им омогућава да избегну изборни цензус. У местима као што је Мионица, где је довољно неколико стотина гласова за одборничко место, то може бити кључни елемент изборног инжењеринга.“

Када је реч о Српској народној обнови, Ивковић додаје да је нејасно да ли Јовић заиста има политичке амбиције или само помаже властима у разбијању опозиционог корпуса. „У сваком случају, излазак више листа у тако малој општини највише користи власти“, закључује он.