Pročitaj mi članak

Išćenko: Rusija nema razloga da žuri – napreduje dobro, a Ukrajina tone

0

RUSIJA nema potrebe da žuri. Napredujemo izuzetno dobro. A Ukrajina tone u stanje vojne katastrofe. To znači da će posle nekog vremena ukrajinske oružane snage izgubiti sposobnost pružanja otpora, što će nam dati prednost u bilo kakvim pregovorima. Sa bilo kim.

Штавише, то ће довести у питање потребу за преговорима са Украјином уопште.

Наша визија компромиса и америчка визија компромиса остају различите. И без уступака једне од страна, споразум је у основи немогућ у овом тренутку. Јер, Русија верује да мора, да би осигурала своју безбедност, да контролише своју западну границу, барем унутар граница бившег Совјетског Савеза, не нужно укључујући све то у свој састав.

Русија контролише Белорусију војно, политички и економски, иако је Белорусија независна држава. А тамо где не може да контролише бившу територију СССР и његове западне границе, као што је то у балтичким земљама, које су већ чланице НАТО-а и ЕУ, сва војна инфраструктура мора бити уклоњена.

То су захтеви Русије.

А амерички захтеви и предлози су: хајде да замрзнемо ствари и водимо дуге, заморне преговоре о томе како ћемо надаље живети, али да већи део Украјине остане под контролом Запада. Тако да се западне трупе и западне ракете могу тамо појавити у сваком тренутку.

Зато и нема приближавања ставова. Трамп није у позицији да пристане на руске захтеве на европском фронту јер ће у том случају једноставно изгубити Европу. Путин такође није у позицији да пристане на Трампове захтеве, јер ће се онда поставити питање: која је била сврха свега овога?

Поготово што је Бајден у децембру 2023. већ предлагао мир дуж линије разграничења. А 20-30 километара у оба смера, и још 100 или 200 насеља, нису од значаја са безбедносне перспективе Русије. Важни су, наравно, због становништва које тамо живи, али на плану безбедности Русије не играју никакву улогу.

Није јасно када ће се председници Русије и САД састати. Русији се не жури. Има сјајну офанзиву у току. Стога је још увек нејасно како ће се догађаји развијати.

Наши интереси и интереси Сједињених Држава имају превише разлика.

САД нису спремне да напусте концепт Америке као хегемона. Стога, колико год им попустили, сукоби ће се наставити. Јер, према њиовом концепту, морамо се предати, самоуништити се политички, економски и војно и покорити се Американцима ако се удостоје да нас прихвате.

Међутим, нико још није спреман да то учини.

А Трамп покушава да искористи мировни процес да би одбранио оне интересе САД које његови претходници нису успели да одбране кроз прокси-ратове.

Ако губите рат, главна ствар је да из њега изађете на време и покушате да освојите послератни мир. То је оно што Трамп сада ради.

Он говори да ово није амерички рат. Да је европски и украјински рат, али не и амерички. Бајден је био будала што се умешао, али ја нисам будала. Наглашава да се Путин и Зеленски толико не воле да чак ни не желе да разговарају и да само он може да их помири. Стога би да их помири у интересу Сједињених Држава.

Генерално, то је потпуно разумљив став. Само, управо зато не можемо да постигнемо договор са њим.

И ми желимо мир. Не само са Украјином. Желимо мир са Сједињеним Државама. Нисмо чак ни против тога да се амерички интереси у том процесу узму у обзир.

Русија захтева признање одређених територија. Ако не легално, онда де факто.

Захтева повлачење украјинских трупа из Доњецке Републике. Зеленски говори: „Нећемо отићи.“

Они ће свакако отићи. Једноставно ће бити избачени.

Русија већ држи делове Харковске и Дњепропетровске области, до почетка преговора повратиће део Запорошке области. Можда чак и заузети Херсон пре него што преговори почну.

Из Трампове перспективе: Русија би могла да повуче трупе из Сумске и Харковске области, а Украјина би се повукла из Херсонске и Запорошке области. Али, Зеленски одбија да то уради, Кијев жели да се даље наоружава и да поврати изгубљене територије.

За 10, 50 или 100 година, а такав мир се не може закључити.

Украјина ће бити примљена у ЕУ тек када је потпуно буде контролисала руска војска. Тада би могли наћи неку владу у егзилу и примити је у Европску унију, јер то више никога заправо не би занимало.