Pročitaj mi članakU Holivudu raste strah – veštačka inteligencija bi mogla da zameni glumce, scenariste i ceo filmski lanac proizvodnje. Na površini deluje kao tehnološki napredak, ali iza kulisa krije se pravi haos.
Синдикати негодују, студији експериментишу, а публика све више сумња у „људскост“ филмова. Најновији пример је модел „Тили Норвуд“, вештачки „глумац“ који агенти већ желе да заступају, што је изазвало жестоку реакцију САГ-а (Синдиката глумаца).
– Тили Норвуд није глумац, већ компјутерски генерисан лик обучен на раду хиљада професионалних глумаца – поручио је синдикат. – Нема емоцију, нема искуство, и публика не жели да гледа нешто што нема везе са људским доживљајем.
Али Холивуд више и нема много права да се жали. Како иронично – што више губе душу, то их је лакше заменити софтвером. Годинама су нам сервирали политички активизам уместо добрих прича, пропаганду уместо ескапизма, и сад их технологија коју су сами пригрлили полако гута.
Истина је: добра глума не може да се дигитализује, али када индустрија постане мртва изнутра, чак и празан дигитални лик делује живље. Ако наставе да намећу нарцисоидне, празне и идеолошки програмиране ликове, публика ће радо прихватити нове дигиталне „господаре“.
С друге стране, проблем постаје озбиљнији с појавом алата попут Сора 2 из ОпенАИ-а, који омогућава корисницима да убаце стварне људе у видео записе генерисане вештачком интелигенцијом. Глумци и агенти упозоравају да је реч о крађи идентитета и могућем злоупотребљавању лика и гласа у комерцијалне или деструктивне сврхе.
Да ствар буде гора, АИ још увек не зна да пише добре сценарије, али Холивуд је толико потонуо у просечност да је чак и такав садржај тешко разликовати од онога што већ стиже из студија. Приче без дубине, без емоција и без маште – звучи познато?
Револуција у анимацији, специјалним ефектима и продукцији већ куца на врата. Са АИ алатима, свако са мало маште и основним познавањем софтвера може да направи своју верзију Пиксара. Студији више неће имати монопол над продукцијом и дистрибуцијом, а тиме губе моћ и новац.
На крају, сами су криви. Јавност жуди за аутентичном, узбудљивом и маштовитом забавом, а Холивуд је постао гласник идеолошке агенде. И када тржиште одлучи да их замени – било стварним талентом или хладном машином – нико им неће притрчати у помоћ.
