Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je 2025. godine osnivanje takozvanih „AI fabrika“ u Srbiji i Severnoj Makedoniji, koje će, kako je navela, „pokrivati sve šest zemalja Zapadnog Balkana“. Iako je vest predstavljena kao deo evropske strategije digitalne transformacije regiona, iza nje se krije mnogo šira geopolitička i tehnološka dimenzija.

Појам AI factory у овом контексту не означава класичну фабрику већ регионални центар за обраду и развој података, тренинг алгоритама и примену вештачке интелигенције у јавном и индустријском сектору.

Реч је о комбинацији дата-центара, развојних лабораторија и инфраструктуре за машинско учење, која захтева високу пропусност података и стабилне енергетске изворе.

Избор Србије и Северне Македоније није случајан. Обе земље имају:

• геостратешки положај између ЕУ и евроазијског блока,

• релативно ниске трошкове енергије и радне снаге,

• правну и инфраструктурну спремност за сарадњу са ЕУ,

• али и политичке режиме склоне компромису са Бриселом.

У том смислу, ове „фабрике“ треба схватити као пилот-пројекат европске дигиталне доминације у зони утицаја која још увек није формално у Европској унији, али је већ дубоко укључена у европски технолошки и безбедносни систем.

Покретање таквих центара без 5G мреже, практично је немогуће.

5G је предуслов за функционалност вештачке интелигенције у реалном времену, јер омогућава изузетно брз пренос података између сензора, сервера и корисничких уређаја.

У пракси, то значи:

• централизацију података (видео надзор, саобраћај, енергетика, јавна управа),

• аутоматизацију одлука (AI системи који анализирају и препоручују потезе у безбедности, здравству, образовању),

• и могућност контроле великих количина информација са једне тачке.

Због тога 5G није само технолошка већ геополитичка инфраструктура.

Ко контролише мрежу, контролише проток података, а тиме и економски и политички ток унутар региона.

Најава Урсуле фон дер Лајен стиже у тренутку када ЕУ настоји да смањи зависност Балкана од кинеске технологије (Huawei, ZTE) и руског енергетског утицаја, али и да предухитри америчке технолошке корпорације које све више улазе у домен управљања подацима на глобалном југу.

Другим речима, „AI фабрике“ су европски одговор на геополитичку борбу за контролу података.

Брисел покушава да створи модел „европске вештачке интелигенције“ који ће бити усклађен са вредностима ЕУ — регулацијом приватности, транспарентношћу алгоритама и етичким стандардима.

Међутим, поставља се питање: да ли ће земље Западног Балкана заиста имати контролу над тим подацима, или ће оне постати само периферни хабови за обраду информација у корист западних корпорација?

Док ЕУ формално промовише AI Act — закон који регулише употребу вештачке интелигенције у Европи — ниједна од земаља Западног Балкана нема јасно дефинисану стратегију дигиталне етике, надзора и заштите података грађана.

То отвара низ ризика:

• • ко ће бити власник података прикупљених у „AI фабрикама“;

  • да ли ће модели бити коришћени у цивилне или безбедносне сврхе;

• како ће се осигурати транспарентност у обради података и обуци алгоритама;

• и да ли ће грађани имати било какав надзор над системима који о њима доносе одлуке.

Без одговора на ова питања, Балкан ризикује да постане тест-зона за технологије које би у самој Европској унији биле правно ограничене.

Званично, циљ ових пројеката је „подстицање иновација, дигитализације јавне управе и развоја вештина за дигиталну будућност“.

Међутим, искуства других региона показују да:

• само мали број домаћих стручњака заиста добија прилику за запошљавање у таквим центрима,

• док се већина кључних функција и сервера налази под управом страних компанија,

• а подаци, који су „нова нафта“, постају највреднији ресурс који одлази ван државних граница.

Ако се ово реализује без јасног оквира националне дигиталне политике, Србија и Северна Македонија постаће технолошке колоније унутар ЕУ екосистема, са ограниченим суверенитетом над сопственим информационим простором.

Фабрике вештачке интелигенције нису само пројекти технолошког напретка — оне су нови инструмент геополитичког утицаја.

Балкан, који већ деценијама служи као транзитна зона између Истока и Запада, сада улази у фазу дигиталне зависности: не више преко кредита и енергената, већ преко података и алгоритама.

Без јасне стратегије дигиталног суверенитета, без домаћих регулаторних тела и без јавне расправе о етичким последицама, регион може постати „фабрика података“ која ће радити у интересу других, а не својих грађана.

Izvor: Srbin info

Oznake: 5G mreža, AI, veštačka inteligencija, Ursula fon der Lajen