Dag Makmilon, generalni direktor Volmarta, izjavio je da veštačka inteligencija (AI) menja baš svaki posao unutar kompanije — na svim nivoima, u svakom sektoru. Mnoga radna mesta će nestati, neka će nastati, a većina će biti potpuno transformisana. I sve to se dešava munjevitom brzinom.
Има разлога за одушевљење — али и за озбиљан опрез. Последњих двадесетак година показале су нам како „технологија будућности“ уме да има високу цену. Зато је фер питање: шта то заправо губимо?
Проблем није у томе шта AI може да уради — већ шта ради нашем мозгу
AI је фасцинантно ефикасан, али управо ту лежи опасност. Његов циљ је да даје одговоре на све, али управо је пут до одговора оно што гради људску интелигенцију.
Људи напредују кроз процес учења:
учиш метод,
грешиш,
покушаваш поново,
препознајеш грешке,
исправљаш их,
и коначно — схватиш.
Тек тада мозак заиста ради. То је учење. То је интелектуални напор. То је напредак.
Ко прескочи тај процес уз помоћ AI алата, неће развити интуицију, расуђивање ни праву памет. Такви људи остају у незнању, не схватају ни шта не знају — јер никада нису научили како да уче.
Упозорење са MIT-а: AI може да буде катастрофа по слободу, демократију и цивилизацију
Професор Рецеф Леви са MIT-а, на догађају у организацији Браунстон института, изјавио је да изградња система који у потпуности зависе од AI-а може имати погубне последице по читаво човечанство.
Чак и са индивидуалног аспекта — ако нам AI стално сервира готове одговоре, ми престајемо да размишљамо.
Пример: скоро сваки документ који отворимо данас има AI дугме које нуди „брзи преглед“. Не мораш више ништа да читаш. Систем све ради уместо тебе. Звучи згодно — али је интелектуално самоубиство.
Доба „експрес памети“: Сажетак убија знање
Све је почело са термином који аутор текста каже да мрзи — „направи сажетак“. Идеја да је неко толико битан и заузет, да не може да чита цео текст — већ само суштину у три реченице. Данас, све се своди на elevator pitch, брзи преглед, кратку верзију.
Али скраћено знање није знање. Прескочити процес значи изгубити суштину.
Ми данас више не учимо — ми гугламо. AI је само ултрабрза верзија истог.
Шта смо изгубили?
Аутор текста пише како је студирао у време када није било интернета. Каталози, физички томови, претрага у библиотеци, прелиставање часописа из 19. века — то је било искуство, рад и откривање. Управо то га је обликовало.
Признаје да је у школи користио кратке сажетке књига. Уз то је могао да добије највише оцене, али није имао о чему да прича са другима који су стварно прочитали књигу. Није доживео ништа.
AI као технологија менталне лењости
AI делује магично зато што га за сада користе паметни људи. Али шта ће се догодити када ти људи нестану — а остану само они који не умеју да мисле без помоћи машине?
То је крај света какав познајемо.
Аутор каже да је годинама вежбао тромбон, гитару, клавир. Никада није постао професионалац, али је научио како се ради, како се вежба, како се напредује. То је било вежбање мозга, не само музике.
Исто важи и за читање, учење, истраживање — све то гради менталну снагу.
Највећа опасност: AI који никада не греши
Многи се жале што AI понекад „халуцинира“ — даје нетачне информације. Али аутор тврди да је много опаснији онај AI који је увек у праву — јер тај потпуно укида потребу за размишљањем.
Не кладите се на машине, већ на људе
Не градите систем у ком све зависи од технологије коју нико заиста не разуме.
Јер једног дана, компанија која се ослања на људе, расуђивање и мудрост, обориће вас са трона.