Према доступним подацима, изградња ковид болнице у Батајници коштала је око 3,5 милијарди динара, док је болница у Крушевцу изграђена за око 1,6 милијарди динара. Радови су изведени по хитној процедури, углавном без јавних набавки и надзора. Надлежности је преузимала Војска Србије, а извођачи су често били повезани са властима. До данас, јавност није добила потпун увид у финансијске извештаје, као ни у функционалну намену ових објеката након завршетка пандемије.

Болнице без пацијената

Након гашења најинтензивнијих ковид таласа, болнице су остале празне. Болница у Крушевцу већ месецима практично не прима пацијенте, док се у Батајници спорадично користе неки капацитети за друге интервенције. Уместо да се објекти адаптирају за редовни здравствени систем, стање их све више гура ка запуштености.

Непримерени услови, изолација и кршење права пацијената

У време пандемије, породицама је било забрањено да контактирају пацијенте у јединицама интензивне неге. Обдукције су биле забрањене, упркос томе што Светска здравствена организација није издала такву забрану, већ само препоруке. Здравствени радници сведочили су о нелогичним терапијама, притисцима и недовољној заштити, али су сведочења ретко допирала до медија.

Постоје озбиљне индиције да су медицински подаци о пацијентима у интензивној нези слати у иностранство, конкретно на Мајо клинику у САД, без сагласности пацијената или породица. Ово потенцијално представља озбиљно кршење закона о заштити података и људских права.

Питања без одговора

• Ко је доносио одлуке о терапијама, лековима и приступу лечењу?

• Зашто су неки стари, ефикасни и проверени лекови били забрањени?

• Ко је имао користи од набавке скупих експерименталних лекова и вакцина?

• Зашто су критичари у јавности били етикетирани, а стручњаци ућуткивани?

Министар здравља, који је био смењен у јеку пандемије, враћен је на функцију чим се бура у јавности стишала. Данас нико не говори о његовој одговорности. Још увек се не зна ко је и на основу чега донео одлуку о увођењу експерименталних препарата, као што је генска терапија.

Светско искуство: Србија и Кина — усамљени примери

Док су многе државе широм света адаптирале постојеће болничке капацитете или привремено подизале мање монтажне центре, Србија и Кина остале су практично једине земље које су масовно зидале специјализоване ковид болнице као трајну инфраструктуру. У Кини, по званичним подацима, више од половине тих објеката је напуштено.

Позив на одговорност

Ово су теме које никада нису адекватно истражене, а многе породице преминулих још увек немају одговоре. Питање ко је профитирао, ко је доносио кључне одлуке и да ли су људски животи жртвовани због политичког и финансијског интереса, мора поново доћи у жижу јавности.

Ознаке: ковид болнице, Ковид-19, Нада Гладовић, пандемија, протоколи лечења