Прочитај ми чланакПрема најновијем леx специалису, статус културног добра Комплекса Генералштаба није укинут — иако су посланици владајуће већине, који су 7. новембра дигли руку за овај закон, очигледно веровали да јесте.
Већ након десетак дана испоставило се да су аутори закона превидели чињеницу да Комплекс Генералштаба има три засебна облика заштите. Другим речима, упркос намери законодавца да уклони препреке и омогући рушење како би се отворио простор за планирано Кушнерово насеље, Генералштаб и даље ужива законску заштиту као културно добро.
Зграде Генералштаба налазе се у центру Београда, у Улици кнеза Милоша 33–41, на једној од најважнијих државних локација. Комплекс је грађен између 1955. и 1965. године, према пројекту архитекте Николе Добровића, као дводелни архитектонски ансамбл који је у том периоду био познат као Државни секретаријат за народну одбрану. Ипак, неко их више не жели.
Суштина проблема је у томе што су креатори леx специалиса занемарили да је део града између улица Кнеза Милоша, Масарикове, Бирчанинове и Ресавске уједно:
део просторне културно-историјске целине око улице Кнеза Милоша,
подручје на којем се налазе два појединачна културна добра из 19. века — Касарна седмог пука и Стари Генералштаб,
и простор на којем се налазе зграде Генералштаба А и Б из 1960-их, чију заштиту леx специалис покушава да укине.
Закон се, заправо, односи само на ову трећу ставку.
Када је постало јасно да су превидели кључне законске категорије и да Генералштаб остаје у оквиру заштићене културно-историјске целине, СНС је 19. новембра упутила захтев Скупштини за хитно доношење „аутентичног тумачења“. Шеф посланичке групе СНС, Миленко Јованов, формално је затражио тумачење члана 9. леx специалиса који говори о статусу Генералштаба, пише Време.
Шта је СНС предложио за Генералштаб
Уз захтев, Јованов је приложио и предлог „аутентичног тумачења“, којим се од Републичког геодетског завода и надлежних институција заштите културног наслеђа тражи да уклоне заштиту са објеката на много ширем подручју од оног обухваћеног леx специалисом — и то у року од 15 дана од ступања закона на снагу.
Ново обухваћено подручје налазило би се између следећих улица: Војводе Миленка, Светозара Марковића, Краља Милана, Добрињске, Адмирала Гепрата, Балканске, Хајдук Вељковог венца и Сарајевске.
Још 15 заштићених објеката у зони проширења
Конзерваторка Естела Радоњић Живков за „Време“ наводи да би се у тој проширеној зони нашло чак 15 непокретних културних добара, међу којима су:
Амам Кнеза Милоша (1948)
Вазнесењска црква (1967)
Дом Радничке коморе – Академија 28 (2019)
Зграда Мањежа / ЈДП (1984)
Стари Генералштаб (1984)
Зграда Министарства саобраћаја (2007)
Официрска задруга (1966, велики значај)
Касарна седмог пука (1992)
Кућа породице Најдановић (1984)
СКЦ – Официрски дом (1984)
Зграда Владе РС (2001)
Министарство спољних послова (2001)
Простор уз Улицу кнеза Милоша (2020)
Кућа Николе Несторовића (1963)
Добровићев Генералштаб (2005)
Радоњић Живков за „Време“ каже да овакав предлог делује као покушај да се пројекат Београд на води „гурне“ све до Славије.
„Не постоји ниједан законски основ да се скине заштита са објеката као што су Вазнесењска црква, Југословенско драмско, СКЦ, Официрски дом или зграда Владе. Овај захтев је правно потпуно неодржив“, закључује она.
