Прочитај ми чланакНачелник Управе криминалистичке полиције (УКП) и помоћник директора полиције у време потраге за девојчицом Данком Илић у Бору 2024. године, сада пензионисани полицајац Нинослав Цмолић, покушао је да утиче на ток истраге о убиству Далибора Драгијевића, брата једног од осумњичених, које су починили полицајци, објавио је данас Радар.
У тексту на насловној страни, под насловом „Ко је убио Далибора Драгијевића“, Радар наводи да је имао увид у документе Министарства унутрашњих послова, према којима је Цмолић покушао да утиче на истрагу тако што је Сектору унутрашње контроле (СУК) доставио анонимно писмо које је наводно добио, а у којем је наведено да би требало испитати полицајце из Бора који су, како се тврди, тукли Драгијевића код Брестовачког моста у Бору.
Борски полицајци су били први са Драгијевићем – пре полицајаца из УКП из Београда под командом Цмолића, који су касније дошли. Цмолић је затим, задирући у надлежности тужилаштва и суда, тражио од двојице лекара који се не налазе на списку судских вештака, али су блиски властима, мишљење о повредама Драгијевића на плућима – масној плућној емболији, пише Радар који је објавио и то анонимно писмо.
Изјаве двојице лекара од којих је Цмолић тражио мишљење – директора Клинике за пулмологију у Београду Михаила Степановића и његовог заменика Спасоја Попевског, супротне су налазима лекара Института за судску медицину у Београду, који су утврдили и обдукцијом и вештачењем да је Драгијевић имао повреде по целом телу – од главе, преко вишеструко сломљених ребара и повреда међуножја до разорених табана, наводи Радар, који је о томе писао још 10. децембра 2024. у тексту „Прикривање суровог полицијског убиства“.
Подливи и маснице на телу Драгијевића виде се и на фотографијама са увиђаја. Полицајци из Бора који су прво време били са њим тврдили су да нису видели те повреде, те да је са Драгијевићем у једном тренутку обављено и званично саслушање.
Цмолић је тражио мишљење лекара о томе да ли је могуће да је смрт наступила у року од четири сата од настанка повреда, што је време када су са Драгијевићем били припадници УКП.
Према наводима Радара, двојица лекара, која нису стручна за та питања, то време померају значајно уназад, што је супротно до сада утврђеним чињеницама, будући да се Драгијевић, према сведочењима и самих припадника УКП, жалио да му је „позлило“ тек након што је био са њима.
Радар поставља у тексту питање да ли је писмом СУК и тражењем додатног мишљења од лекара који нису за то стручни Цмолић желео да преусмери истрагу тако да одговорни за убиство Драгијевића буду полицајци из Бора, а не његови потчињени из УКП.
Досадашњом предистрагом убиства Драгијевића утврђено је да су са њим последње сате провела осморица припадника УКП, које је тамо послао управо Цмолић, о чему је Радар писао 3. јула 2025.
Ниједан од те осморице, приликом саслушања у СУК, није рекао да је Драгијевић био повређен, а сви су у сличним исказима потврдили да су били са њим последњих шест сати његовог живота.
Према оцени радара, Цмолић је необичним и сумњивим усмеравањем истраге изгледа покушао не само да заштити себе од одговорности као надређеног евентуалним убицама, већ цео систем који је успоставила напредњачка власт.
Ниједан полицајац, иначе, није чак ни суспендован до данас у вези са тим случајем.
Смрт Далибора Драгијевића констатована је 7. априла 2024, а МУП је најпре саопштио да је умро природном смрћу. То саопштење до данас није повучено.
Девојчица Данка Илић нестала је 26. марта 2024, а ни њена судбина још није расветљена. Две оптужнице Вишег тужилаштва у Зајечару, у којима се тврди да је убијена, оборене су.
Недавно је подигнута трећа оптужница за тешко убиство у саизвршилаштву против Срђана Јанковића и Дејана Драгијевића, брата убијеног Далибора, као и против Радослава Драгијевића, оца убијеног, за прикривање убиства.
